Prećuti mi zauvek

13

Razmišljam šta dođavola da kažem Krisu, listam listu poziva i vidim deset propuštenih poziva od njega. Čekaj malo . . . Po ovome zvala sam ga pre sat vremena. Nisam ga zvala, ujak mi je dao telefon pre deset minuta. Ko je onda razgovarao sa njim?

Vrata se otvaraju i ugledam ga. Gleda u mene, moje ruke, krevet . . . i ne dopada mu se to što vidi.

- Kris?

Prilazi mi polako sa stegnutim pesnicama, onda ih je opustio i nežno me poljubio u čelo. Nije mrdao, nije sklanjao usne samo je stajao tako.

- Dobro sam – kažem tiho.

- Dobro si? - gleda me nekako kontrolisano. Kao da želi da viče na mene ali se suzdržava.

- U bolnici su tri dana a ja ne znam ništa o tome. Tri dana Grejs!

- Žao mi je ali nije trebalo da bude ovako, trebalo je samo da dam krv i vratim se kući.

- Trebalo je ali nije. Zašto me nisi nazvala?

- Nisam želela da te brinem, ti imaš toliko obaveza i toliko problema da ti nije bio potreban još jedan.

- Ti si moja devojka, nisi problem i da me nije nazvao tvoj ujak ne bi ni znao da si u bolnici.

Nisam znala šta da kažem, zato sam ćutala.

- Da li te nešto boli?

- Ne, samo . . . slaba sam. Ali terapija će mi pomoći.

- Doktro Peterson je rekao da ćeš ovu nedelju provesti ovde a onda ideš na kućno lečenje.

- Nije kućno lečenje samo moram malo više odmarati.

- I ti i moja sestra bićete pod strogim nadzorom, nećete izaći iz kuće ma nećete ni krevet napustiti. Jasno?

- Zapravo . . . moja majka je ovde i . . . moj ujak . . . biću dobro.

- Grejs ti ideš mojoj kući.

- Kris ti već imaš jednu osobu kojoj je loše, potreban si Lindi, tu je i tvoja sestra koja je tvrdoglava a da ne govorimo o obavezama koje imaš, ne moraš da se brineš i za mene, imam porodicu.

- Imaš porodicu? Šta sam ti onda ja?

- Nemoj da budeš takav, ne mogu da se svađam sa tobom, dođavola ne mogu čak ni nešto da ti pružim, dovoljno je što su moja majka i ujak zabrinuti za mene ne moraš i ti da brineš.

- Šta nije u redu sa tobom? Ne možeš da mi kažeš da ne brinem za tebe. U ovakvom si stanju delimično i zbog mene. Spasila si život mojoj sestri i ja nisam osoba koja bi trebalo ovo da ti kaže ali ne možeš svima pomoći.

- Ne kajem se ni zbog jedne osobe kojoj sam pomogla, da treba to da ponovim ne bih se predomislila ali ti bi trebalo da razmisliš o nama.

- Kako to misliš?

- Ispred mene je dug oporavak i nisam sigurna da bi trebalo da prolaziš kroz sve to sa mnom.

- Ma nemoj?

- Kris, ozbiljna sam. Mi imamo nešto ali to nije ništa ozbiljno, osim toga s obzirom na moju trenutnu zdravstvenu situaciju ne mogu ti obećati ništa, ne mogu čak ni da budem sa tobom.

- Da li sam rekao da očekujem nešto od tebe?

- Nisi.

- I misliš da sam čovek koja će ostaviti bolesnu devojku u bolnici? – ljut je.