Boli me glava

XII- Ljubav se rađa

Sjećate se Thomasa... prošlo je nekoliko mjeseci od prvog izlaska one večeri u klubu, sada su on i Donna službeno par.

Dopisivanje između Thomasa i Donne:

kako je prošao ispit

pao sam 

pa to ti je već treći put!!!!! trudiš li se ti uopće oko tog faksa

smiri se cetvrta sreca. nije mi ovo ni prvi ni zadnji put da prolazim na zadnjem roku. si za kavu

blago ti se. pokupi me

...

Donna i Thomas sjeli su u udaljeni kutak kafića u centru grada. Željeli su malo privatnosti. Konobarica im je prišla. 

-Izvolite.

-Ja ću kavu s mlijekom, veliku.

-Meni malu rekao je Thomas.

-Stiže. 

-Zgodna je, zar ne?- primijeti Donna.

-Jel ovo neki test?

-Kakav test?

-Pa ono, znaš, da vidiš dal gledam druge cure.

-Čudo si. Pa valjda mogu prokomentirat lipu curu. 

-Ne znam ja sumnjivo mi je to. Svaka druga normalna cura bi se već naljutila. Ti si normalna, jel tako?

-Ne budi blesav pa di bi bila da se ljutim na takve gluposti. Ja mislim da je to normalno. Valjda bi se ti naljutio da ja kažem da je Johnny Deep zgodan?

-Pa ne bi.

-E pa tako ti je i ovo. Znam ja da ti nećeš ništa s ovom curom, ali zgodna je. Začudilo bi me da kažeš da nije zgodna kad je. Onda možda nešto nije u redu ni s tobom, možda si sa mnom zbog nekog fetiša.- rekla je kroz smijeh.

Konobarica se vratila s dvije kave pa su morali prekinuti razgovor o njoj.

-Hvala.

-I dobro što ima drugo novo?- upita Donna.

...

-Idemo.

-Ajmo. Čekaj samo da platim.

-Ne, ne ti si platio prošli put.

-Pa ja sam muško.

-Ne budi staromodan.

-Platit ćeš drugi put.- Thomas je zgrabio račun da ga Donna ne bi uzela.- 30?! pa jel ovo poskupilo.

-Ne znam.

Thomas je izvadio novčanik iz jakne. Bio je skoro prazan. Izvukao je novčanicu od 20 i izbrojao sitno još 10. Cijelo vrijeme pokušavajući sakriti svoj prazan novčanik od Donne.

-Imaš li dosta? Ili ćemo morati ostati prati čaše?- okrenula je sve na šalu, ali joj nije bilo ugodno gledati svog dečka kako zbraja sitan novac.

-Ne, ne samo se želim riješiti sitniša da mi ne šuška po novčaniku.

-A napojnica za zgodnu konobaricu?

-Ma ne treba njoj kad je zgodna dobit će od nekog drugog.

Donni se odmah učinilo da nešto nije u redu, ali odlučila je da ne ispituje dalje. Veza nije došla toliko daleko da ga pita imaju li novčanih problema u obitelji. Bilo je to preosobno, ali kad bolje razmisli nije mu još upoznala obitelj. S druge strane hodaju već četiri mjeseca i Donni se činilo da je baš to možda pravo vrijeme. Uostalom njezini roditelji već znaju da ima dečka (jer su Donna i njezina mama možda i prepovezane i ponašaju se kao bff-ice,  ali to je već drugi problem) i htjeli su ga upoznati.

Kad su izašli iz kafića otišli su prošetati. Bila je prekrasna, prohladna, ožujska večer. 

-Uh, hladno je.- primijetila je Donna i stavila ruke u džepove.

Thomas joj je izvadio desnu ruku iz džepa i stavio je u svoj.

-Oćeš moju jaknu?- upitao je.

-Ma ne treba, što ćeš onda ti.- nasmijala se.

-I kad planiraš ići doma?- upitao je Thomas jer Donna je živjela u manjem gradiću otprilike dva sata od fakulteta, dok je Thomas živio u predgrađu grada.

-Pa mislila sam slijedeći vikend i baš sam o tome htjela razgovarati.

-O čemu pitaj, slobodno.

-Pa kuda misliš da ovo ide?- dok je izgovarala ovo mahala je slobodnom rukom ( jer je jedna bila zarobljena u Thomasovom džepu) između njih.

-Misliš, mi?

-Da mi.

-Ufff pa ne znam... Mislim nemoj ovo krivo shvatiti, ali volim provoditi vrijeme s tobom i sve, ali ...

-Ali što?- zaustavila se.

-Ali ništa to je zapravo to. Volim provoditi vrijem s tobom točka. Kuda ide ne znam, ali znam da je ovo pravi smjer.

Htjela mu je reći da upozna njezine roditelje, ali nije htjela pokvariti trenutak samo se nasmiješila i stisnula njegovu ruku još jače. Te prekrasne riječi nekako su još dugo odzvanjale u mirnoj, ali prohladnoj ožujskoj večeri.