svaka duga pjega

xxviii.

Nisam baš dobra u mnogim stvarima.

Ne mogu ti naslikati slike
Jer predivne stvari u mojoj glavi
Ne mogu biti prevedene na papir.

Ne mogu ti pjevati:
Moj glas ima običaj
Biti falš.

Ne mogu ti ni svirati.
Moji prsti se spetljaju
Na samu pomisao da me gledaš
I kako izgledaš gledajući me tako

Ali, mogu ti napisati poemu,
I škakljati te po leđima,
I dirati te po licu,
I čak te mogu nasmijati
Svojom nemogućnošću hodanja po ravnom.
I mogu te uhvatiti
Kad radimo test povjerenja;
Već jesam.

Mogu te poslušati
Kad ti je dan bio
Previše stresan
I previše tužan
I kad je jednostavno bilo svega previše.

Nisam baš dobra u mnogim stvarima,
Ali dobra sam u nečemu,
Za tebe.