Prisiljena

Poverenje i porodica

- Magnuse slušaš li ti mene? Magnuse!!

- Molim? – okrenem se ka advokatu.

- Dozivam te pet minuta, gde si odlutao?

- Izvini tu sam – jebem u mislim svoju ženu iznova i iznova.

- Telefon ti zvoni.

Uzmem telefon i ugledam Linino ime.

- Molim? – javim se ozbiljno.

- Magnuse zaboravila sam da ti kažem da smo večeras na večeri kod mog oca, dolaze nam neki rođaci i želi da i mi dođemo.

- Kakvi rođaci?

- Ne znam, znaš da nisam bliska sa širom porodicom.

- U redu, kad da te pokupim?

- U sedam. Biću kod kuće.

- Važi.

Prekinem vezu i posvetim se poslu.

. . .

Poslednji sastanak za danas imamo sa Luizom Hejz. Problem? Svaki naš sastanak završio bi se jebanjem.

- Gospodo Stark – Luiza pozdravlja Džeka i mene.

- Gospođice Hejz.

- Luiza.

- Hoćemo li? – izazovno je prošla pored mene i smestila se na moju stolicu. Čoveče mnogo sam jebao. Ignorišem pogled mog brata i smestim se na drugu stolicu.

- Da čujemo problem – moj brat izvlači stolicu.

U suštini imamo problem sa za zemljištem. Kupio sam previše zemljišta koje je preraspoređeno između moje braće i mene, problem je što ne mogu kupiti koliko zemlje želim, bar ne zakonski.

- Šta predlažeš? – moj brat pita Luizu.

- Prepišite to nekome, po mogućstvu nekome ko je u srodstvu sa vama i kome verujete, tako ćemo izbeći zakon i provere.

- Zemlja koju smo kupili vredi pravo bogatstvo – Džek se mršti.

- Prepisaćemo je na ime moje žene - donesem odluku i pogledam u Džeka. Nije rekao ništa.

- Magnuse svestan si da smo kupovali ovu zemlju tri godine i u slučaju razvoda tvoja žena će dobiti . . .

- Neće biti nikakvog razvoda – prekinem je. Lina se nikad neće razvesti od mene.

- To ne možeš . . .

- Prebaci svo zemljište na ime moje supruge Line Stark i spremi sve što treba da potpišem. Još nešto?

- To je sve – uozbiljila se.

- Dobro, slobodna si.

Luiza je pokupila stvari i ostavila me sa bratom.

- Znam da nismo prethodno raugovarali o ovome i nismo se konsultovali sa Danteom . . .

- Slažem se – Džek me prekida.

- Da?

- Lina je deo porodice ona . . . smiruje tvoju divlju prirodu i ako ćemo iskreno . . . dopada mi se i verujem joj, kao i Dante. Ona je . . . recimo čista osoba u ovom prljavom svetu.

- Da li si ti to zaljubljen u moju ženu? – kažem oštrije nego što sam nameravao.

Džek se nasmeje glasno.