Prisiljena

Bračne dužnosti

On je pravi gad, znala sam da će mi se ovo nekako obiti o glavi. Ne moga da verujem da me namerno provocira, zna da ne volim da govorim o seksu, više volim da kažem "to" ili seks a on želi detalje.

- Ja čekam Lina – smeška se pokvareno.

- Ne moraš da se seksaš sa mnom ukoliko ne želiš – naljutim se i nabodem pomfrit koji se ohladio.

- O seksaću se ja sa tobom, ja sam te podučio seksu sećaš se?

Naravno da se sećam, on i njegove lekcije.

- Znaš, predomislila sam se, ovo je čudan razgovor i mi smo već dovoljno komplikovani, zaboravimo na ovo – nije trebalo da spominjem.

- Definitivno nećemo zaboraviti. Da čujem.

On neće odustati. Magnuse Stark sam si kriv za ovo.

- U redu – izujem štiklu ispod stola i lepo privučem stolicu. Videla sam ovo u filmu, bolje bi bilo da upali.

- Volim kad mi šapućeš pored uva – nasmešim se.

- Zatim volim kad mi grickaš vrat, onako sitno pa me onda poljubiš sočno na mestu koje si grickao – primećujem promene na njegovom licu. Dođavola ovo izgleda stvarno deluje.

- Volim kad raširiš prste u dnu mojih leđa i privučeš me sebi bez bez reči – zažmurim prisećajući se takvih trenutaka.

- Zatim pomirišeš moju kosu i udahneš . . . duboko – ispravim nogu i dodirnem ga. Cimnuo se od mog dodira ali sam se nasmešila i on je nakrivio glavu. Onda je moja noga krenula da putuje naviše.

- Volim . . . kad mi stegneš zadnjicu dok sam na tebi, zariješ prste i nateraš me da zabacim glavu – noga mi je na njegovoj preponi a njegovo lice postaje ozbiljnije.

- Volim kad mi kažeš da sam tvoja trenutak pre nego što . . .

- Dobro! Shvatio sam – rekao je kroz zube.

Nasmešim se i skonim svoju nogu.

- Hoćemo li sad krenuti kući? – pitam ljupko.

- Račun! – viknuo je.

. . .

Imam osećaj da je Magnus ponovo ljut na mene jer nismo ni reč progovorili na putu do kuće. Ponašala sam se nepristojno, ovo definitivno neće izaći na dobro.

- Idem ja do kuhinje – pokušam da se izvučem.

- Večerala si pre dvadeset minuta.

- Stalno sam gladna.

- Idemo u krevet – ozbiljan je.

- Dobro – namusim se i naletim na ni manje ni više nego moju svekrvu, Linet Stark.

- Sine – progovorila je a zatim je pogledala u mene.

- Majko. Šta radiš ovde?

- Stigla je pre pola sata – Dante nam se pridružuje.

- Mislila sam da si mrtva.

- Nisam – odgovorim i namrštim se.

- Pitao sam te nešto – Magnus joj se obraća.

- Moram da razgovaram sa tobom, i sa tvojom braćom – uozbiljila se.

- Hej vratili ste se . . . Majko? – Džejk je upravo ušao u kuću.

Očigledno je ovo neki porodični momenat zato rešim da se povučem.

- Gde si pošla? – Magnus me hvata za ruku.