Kad ljubav izda 📖 (izdata, februar 2021.)

I

U prilično punom restoranu na periferiji grada, mešali su se glasna muzika i žamor ljudi. Na podijumu, u centralnom delu restoranske sale, plesalo je nekoliko parova. Lora je nezainteresovano lutala pogledom preko nepoznatih lica, a onda pogledala par prekoputa. Osetila je blagu mučninu videvši kako se ljube otvorenih očiju, gledajući jedno drugo kao opčinjeni i dovoljni sami sebi. Kajala se što je prihvatila dobronamerni poziv svoje drugarice i njenog dečka za zajednički izlazak, ona je tu bila višak. Skrenula je pogled u stranu i cinično se nasmejala samoj sebi, bila je višak i u sopstvenom životu. Iako se trudila da ga dovede u red, nered se stvarao sâm od sebe, iniciran događajima iz prošlosti. Često je išla iz jedne u drugu krajnost pokušavajući da pronađe svoju ravnotežnu tačku.

Nakon svih nemilih događaja i lomova koji su je u potpunosti promenili kao čoveka, kao osobu, kao ženu, izvesno vreme izlazila je svako veče. Nije joj bilo bitno sa kim i gde, samo da ne bude sama sa svojim sećanjima i mislima. Jednostavno, nije mogla da boravi sama u zatvorenom prostoru. Međutim, i među ljudima se osećala usamljeno i, što je više izlazila, osećaj usamljenosti se pojačavao. Kada je dosegao svoj maksimum, otišla je u drugu krajnost, potpuno se izolovala i povukla iz društvenog života. Odlazila je na posao, obavljala svakodnevne obaveze, a u slobodno vreme družila se samo sa nekolicinom prijatelja. Prijatelja?! Poznanika, jer sem Vanje drugih prijatelja nije imala. Ipak, najradije je provodila vreme uz knjige ili u dugim šetnjama.

Pogled joj se ponovo zaustavio na Vanji i Nikolasu, osetila je mučninu i gađenje videvši koliko se dugo ljube. Ahh... osetila je nemir, moram da odem odavde!

- Golupčići, mislim da ću da vas napustim! - rekla je nešto glasnije.

- Zašto?! Dosađuješ se?! - zacvrkutala je Vanja, čudeći se. - Pobogu, devojko, okreni se oko sebe, pogledaj koliko tipova, a tebi je dosadno! Kada ćeš prestati da ignorišeš život?!

- Možda jednog dana... U to ime, častim ovu turu pića! - odgovorila je ustajući od stola. Vanja je negodovala, ali Lora se nije mnogo obazirala na to. Pošto konobara nije bilo na vidiku, otišla je do šanka da plati piće u želji da što pre napusti restoran i ode kući.

Aleksandar je sedeo na spratu, na svom uobičajenom mestu kada se nalazio u tom objektu, jednom od nekoliko svojih restorana. Pijuckao je espreso, pokušavajući da na taj način ostane budan. Iza njega je bio još jedan naporan dan u nizu, a morao je pogledati i potpisati još nekolicinu dokumenata. Čekajući da mu neko od osoblja donese fasciklu sa dokumentima, počeo je pogledom lutati kroz restoransku salu, sprat niže. Voleo je to mesto iz razloga što se odatle pružao pogled na bar, plesni podijum, rascvetali restoranski vrt i baštu koja se spuštala sve do reke. Kada je bio manje umoran, uživao je u tom pogledu, to ga je smirivalo, a i omogućavalo mu da drži sve pod kontrolom.

Pogled mu odluta do šanka. Pažnju mu je privukla plavuša koja se nalazila tamo, posebno njena duga kosa koju je pokušavala smestiti pod šnalu i, naravno, malo niže privlačna pozadina koja se mogla nazreti i sa te razdaljine. Voleo je to kod žena, obline i dugu kosu, i oduvek je smatrao ženstvenijom ženu sa dugom kosom. Prišao joj je neki muškarac i nagnuo se prema njoj, očigledno želeći nešto da joj kaže. Nakon nekoliko sekundi ona se odmakla od njega i okrenula leđa šanku, jasno pokazujući da nije zainteresovana za to što joj je govorio. Šanku je prišao još jedan momak i stao sa njene druge strane. Okrenula se prema njemu i Aleksandar nije mogao da vidi da li komuniciraju, ali je pretpostavio da to čine. Nakon nekoliko sekundi, devojka je izvadila novac iz torbice, dala barmenu i krenula ka izlazu. Oba muškarca su pošla za njom.

Aleksandar se namrštio. Još jedan „poslovni aranžman", pomislio je. I taman je hteo da se okrene kada je primetio da je jedan od mladića uhvato devojku oko struka i pripio je uz sebe. Ona je pokušala da se otrgne i uspela je u tome odskočivši u stranu, ali je pala u zagrljaj drugog mladića koji je bio znatno krupniji i viši. Nekoliko trenutaka bezuspešno je pokušavala da se izmigolji i iz njegovog zagrljaja. Izgleda da se predomislila, prošlo mu je kroz glavu. Ne želeći bilo kakve ispade i neprijatnosti u svom restoranu, odmah je ustao i brzim koracima se uputio na donji sprat. Dok je strčao niz stepenice, mladići su dovukli devojku do bašte.