Kad ljubav izda 📖 (izdata, februar 2021.)

II

Sledećeg jutra Lora je rano ustala iako je bila subota. Loše je spavala i bila je nervozna, a i po ustajanju još je bila pod utiskom vezanim za prethodnu noć. Čudno! Nije toliko razmišljala o neprijatnosti koja joj se dogodila, više o tamnoputom neznanacu, malo-malo pa bi joj došao u misli. Nikako se nije mogla osloboditi njegovih smeđih očiju i onog pronicljivog pogleda, kao ni utiska da je pred njim ispala prava glupača - lakomislena i nepromišljena. Nije znala zašto, ali bilo joj je krivo zbog toga. On se verovatno sretao sa ženama tog tipa, zaključila je vraćajući u sećanje njegovo ponašanje prema njoj. Jeste da joj je pomogao, ali bilo je očigledno da se sve vreme zavitlavao.

Ispila je poslednji gutlja prve jutarnje kafe i pogledala na sat. Čekala je 9 h kako bi pozvala banku i prijavila krađu kartica. Spustivši praznu šoljicu na kuhinjski pult, pošla je da potraži svoj mobilni jer u njemu su joj bili svi važni brojevi.

Bezuspešno je rovarila po torbi, nije bio u njoj. Ponovo se vratila u prethodno veče kako bi se setila kada ga je poslednji put držala u ruci. Sinoć u autu, na gotovs za svaki slučaj. Bilo je dovoljno samo da pritisne 1 na njegovoj tastaturi i zazvonilo bi kod inspektora Velsa. Tu vrstu zaštite dobila je nakon zabrane Peteru, njenom bivšem mužu, da joj se približava na manje od 100 metara. Osetila je mučninu pri samoj pomisli na njega. Uzdahnula je i oterala sećanja, pokušavajući da se seti gde je ostavila telefon. Bila je sigurna da je sinoć pri izlasku iz automobila telefon gurnula u torbu. Izgubila je strpljene, prišla fiksnom telefonu i okrenula svoj broj. Telefon je zazvonio.

Aleksandar se vozio prema svojoj kancelariji, i tog dana imao je mnogo posla. Ponekada, dan mu je bio prekratak za sve obaveze. Pred njim je, upravo, bio jedan takav dan. Razmišljao je kako da se organizuje i postigne sve. Tok njegovih misli prekinuo je nepoznat zvuk. Neki instrumental dolazio je iz pravca suvozačkog mesta. Nagnuo se i na podu video mobilni telefon koji nije prestajao da zvoni. Odjednom se setio predhodne večeri i na usnama mu je zatitrao vragolast osmeh.

- Halo! - javio se.

Lora je čvršće stegla slušalicu. Prepoznala je glas. Osetila je neprijatnost u stomaku.

- Halo! - začula je ponovo sa druge strane.

- Dobro jutro! Lora ovde, devojka od sinoć...ako se sećate... - zastala je i malo pročistila grlo, pa nastavila - Javljate se na moj telefon... ispao mi je sinoć. Pa, treba mi... mislim, telefon! - dodala je brzo.

- A, tako... Kako, Nora?

Iako je dobro čuo kako se zove, namerno je izgovorio pogrešio ime zbog one neodoljive želje da je zadirkuje. Nešto ga je podsvesno teralo na to. - Ah... - uzdahnuo je, tobože. - Ponadao sam se da si ga namerno ostavila, u želji da me vidiš ponovo.

Svašta, pomislila je ljutito, šta on umišlja?

- L o r a! - rekla je, naglašavajući svako slovo. - Vi se očigledno dobro zabavljate, ali pogrešili ste! - dodala je. - Meni je telefon preko potreban!

- L o r a, - ponovio je za njom, isto tako naglašeno i pomalo otegnuto - moraćeš da dođeš po telefon. Zapiši: Hotel In, Avenija Spring Grove 14.

- Hotel? - upitala je, ne mogavši da sakrije neprijatnu odbojnost u glas.

Aleksandar se glasno nasmejao. - Ne brini, nije nikakva ponuda... ukoliko se u međuvremenu ne predomisliš, pa ti nešto ponudiš meni! - ponovo se začuo njegov smeh, a zatim kratka pauza potpune tišine. On je zaćutao jer ona nije reagovala na njegove reči, a ona je ćutala jer joj je najednom tako snažno zalupalo srce da nije mogla da progovori. - Telefon će biti na recepciji... - ponovo je začula njegov glas, miran, staložen... To ju je iziritiralo, opet se zabavljao na njen račun.