Kad ljubav izda 📖 (izdata, februar 2021.)

XI

    Lora se sutradan vratila kući. U putu i nakon povratka, razmišljala je o onome što joj je rekla Stela, ali i dalje je bila nesigurna i nikako nije mogla doći do nekog njoj logičnog rešenja. Ono što bi joj se u jednom trenu učinilo realnim, već u sledećem bilo bi potpuno neprihvatljivo. Sa takvim konfuznim mislima sredila je stan, odgovorila na pristiglu poštu i videla se sa Vanjom. Naravno, Vanja je pošteno izribala za njeno ponašanje, vezano za misteriozni nestanak iz Sinsinatija, ali Lora joj nije zamerila na oštrim rečima jer je Vanja bila ono jedino iskreno što je u životu imala.

Kako se približavao kraj Aleksandrovog radnog vremena, postajala je sve nervoznija, sve joj je bilo izmešano i nejasno osim želje da ga čuje i vidi. Ta želja je preovladala, pozvala ga je nešto iza 18 h.

- Srce, jesi li se ti to poželela mog glasa?! - upitao je bez uvoda i bez zdravo, veselim i opuštenim tonom.

Od njegovog glasa srce joj je dodatno poskočilo, telom se počela razlivati toplota, slatka i lepljiva poput ugrejanog meda. Zatvorila je oči, nesvesno upoređujući njegov glas sa jednim drugim koji je uvek bio prekoran, hladan, drzak, diktatorski... i koji je povređivao gore od sečiva.

- Halooo, Loraaa?! - začula je iz slušalice.

- Tu sam... Vratila sam se. Možemo li da se vidimo večeras? - prevalila je preko usana, sa čudnim prizvukom hrapavosti u glasu.

Boja njenog glasa Aleksandru je rekla više od bilo koje reči. Zavalio se u fotelju, sa zadovoljstvom ispuštajući nakupljeni vazduh koji je zadržavao u plućima od momemnta kada je na displeju ugledao njeno ime. Široko se nakezio, oči su mu zasijale kao dve žeravice. Matori, ptičica je doletela!, novi kez mu je ukrasio lice. Kako sad da zaigramo - na kartu zainteresovanosti ili na kartu nezainteresovanosti? Da budemo malo nezainteresovani, a? - Mora, baš, večeras? - upitao je, naglašavajući reč baš.

Ćutala je zatečena njegovim pitanjem, kao odgovorom na njeno. Međutim, on je nastavio: - Ako je ćutanje znak odobravanja, znači mora - zastao je na trenutak, razmišljajući kada i gde da se vide. Sinula mu je ideja, sastanak mora biti van njenog terena, nikako tamo gde se oseća sigurnom, i što kasnije, jer je u njenom glasu osetio nestrpljenje. - Biću kod kuće oko 22 h, možeš da dođeš.

- U redu - rekla je tiho i prekinula vezu.

- Srce moje, moraćeš malo da se potrudiš! - nasmejao se poluglasno, čilo ustajući iz fotelje.

Više nije osećao ni gram nervoze. Obgrlio je rukama sopstvena ramena, proveravajući da mu možda nisu izrasla krila jer mu se činilo da gazi po oblaku, a ne po uglačanom podu svoje kancelarije. Pokupio je laptop i ključeve od auta i pevušeći se uputio prema izlazu, razmišljajući koliko poljubaca će mu biti potrebno ovog puta kako bi zamutio ona dva bistra zelena jezerceta.

***

Nakon razgovora sa Aleksandrom ništa joj nije bilo bolje, bilo joj je još gore. Na stara pitanja bez odgovora nadovezala su se nova. Zašto kod njega i zašto tako kasno, bila su prva od mnogih. - Dobro, doći ću! - izgovorila je naglas, obraćajući se svom liku u ogledalu. - Ne postoje gore stvari od onih koje sam doživela sa Peterom, jedna neprijatnost manje-više!

Mnogo pre 21:30 h bila je spremna i nestrpljivo je šetala po stanu, iščekujući vreme polaska. Do Aleksandrove vile trebalo joj je oko pola sata lagane vožnje, svakog časa je gledala na sat, brojeći ne samo minute već i sekunde do polaska. Toliko je želela da ga vidi i ta želja iz časa u čas postajala je sve nepodnošljivija. Bila je uzbuđena i slatko nervozna, presvlačila se tri puta jer se znojila kao nespreman student na ispitu.

Prvo je obukla haljinu i našminkala se, a zatim je skinula i uklonila svu šminku. Potom je obukla farmerice i pokupila kosu u konjski rep, svaki pramenčić, a onda se setila kako je zagnjurio glavu u njenu raspuštenu kosu i trnci su joj prošli niz kičmu. Razvezala je rep i ponovo se presvukla, osećajući talase vreline koji su se razlivali ispod garderobe od sećanja na njegov dah u njenoj kosi... dopalo joj se to. Na kraju, odlučila se za belu majicu i suknju sa plavim prugama. Kosu je pokupila u manje strogu punđu i sa nekoliko šnala labavo je pričvrstila na potiljku. Nije nanela nikakvu šminku izuzev korektora kojim je sakrila tamne podočnjake. Uprkos tako jednostavnoj odeći, izgledala je jako lepo. Bela majica je isticala njen sada od sunčanja potamneli ten, a kosa posvetlela od sunca njene lepe zelene oči.