Kad ljubav izda 📖 (izdata, februar 2021.)

IX

Dok je išao taksijem prema Aerodromu Dž. Kenedi, Aleksandra je hvatala sve veća nervoza. Bio je presrećan što ga je pozvala i njeno nedostaješ mi potpuno ga je ošamutilo, ali je osećao strašnu napetost, kao nikada u životu. Nervozu mu je izazivalo to što tek sada nije imao pojma kako da se ponaša.

Iznenada, na pamet mu je pala majka i ona konstatacija koju je čuo mnogo puta, a u koju nije verovao - kada je teško, čovek se uvek okreće Bogu i majci. Aleksandre, muškarčino, trenutno ti ni Bog ni Kamila nisu pri ruci! Uključi mozak, misli! Elena!, sinulo mu je. Odmah je izvukao telefon i okrenuo njen broj.

- Halo! En, dobro veče!

- Hello! Šta ima?

- Treba mi savet. Kamilu ne mogu da zovem u ovo doba...a ni da je pitam to što želim, dobila bi srčani udar. Jedino si mi ostala ti!

- Nadam se da ga ja neću dobiti! - iz slušalice je odzvonio Elenin zvonki smeh. - Prvo mi reci jesi li pijan?

- Ne! - i Aleksandar se nasmejao. - Treba mi jedno žensko viđenje. Ozbiljan sam!

- Reci!

- Kada te je Dejvid napustio... - počešao se iza uha - koliko dugo si još bila u svemu tome?

- Hej, hej, ti to zabadaš nos u moje privatne stvari?!

- Ne, prošla me je želja da ga polomim - rekao je s malim uzdahom. - Odgovor mi je potreban da bih nešto razumeo.

- Nije valjda da si ostavljen?! - narugala mu se Elena.

- Nisam ostavljen, uozbilji se! Upoznao sam nekoga do koga mi je jako stalo...

- Dobro. I?

- Ona ima brak iza sebe... i vrlo se čudno ponaša.

- U kom smislu?

- U smislu toplo-hladno. Čas je zagrejana, i tada imam utisak da se topi i od mog pogleda, a već sledećeg časa uznemirena i hladna kao led, gura me od sebe. Žene sa kojima sam bio... znaš već... Drugačija je od svih!

- Hoćeš reći, još je nisi odveo u krevet? Tvrd neki orah, a?

- En! - uzviknuo je, toliko glasno da ga je taksista pogledao začuđeno. - Nije to u pitanju!

- Dobro, dobro, ne moraš da vičeš! Vidim da si ozbiljan, daj konkretno pitanje!

- Koliko ti je trebalo da zaboraviš Dejvida? Da preboliš?

- Poprilično... volela sam ga.

- Kada si upoznala Majkla... Fuck! Fuck!... Daj, reci mi kako si se osećala?

- Aleksandre, ti ili si pijan ili si poludeo! Šta hoćeš, da ti prepričam dogodovštinje iz moje spavaće sobe?!

- Ne, En, ne! Stvar je u tome što mislim da je kamen spoticanja, u odnosu mene i žene do koje mi je stalo, nešto iz njene prošlosti, nešto što ima veze sa njenim bivšim mužem - rekao je iskreno.

- Misliš da te koristi kako bi zaboravila muža?

- Ne, ne mislim to! Nešto drugo joj ne dozvoljava da bude opuštena i da me pusti u svoj život.

- Čekaj, čekaj... Ako te dobro razumem, ona u jednom momentu hoće, a u drugom neće...sa tobom? Pa, valjda osećaš!

- En, ništa ne osećam...u njenoj blizini poludim!

- Oho-ho... - Elena se počela grohotom smejati. - Pa ti si se zaljubio!

- Ja sam tebi bio rame za plakanje...