Kad ljubav izda 📖 (izdata, februar 2021.)

X

   Jutarnji zraci sunca obasjavali su Lorinu spavaću sobu i svojom toplotom golicali dva usnula lica. Spavala je na Aleksandrovoj levoj ruci skoro zgrčena u položaj fetusa, jedino je njena zlatnoplava kosa bila slobodno rasuta po jastuku i njegovoj šaci koja je mirno počivala na njenom ramenu.

Oboje je probudilo zvonjenje Aleksandrovog telefona. Jačina zvona bila je na maksimumu i mogla je probuditi čoveka iz mrtvih. A tek ton zvona! Onaj dosadni zvuk telefona iz šezdesetih, prepoznatljiv, tako su tih godina zvonili telefoni u svim policijskim stanicama, verovatno se čuo do prvog sprata zgrade. Aleksandar je voleo slušati glasnu muziku, posebno dok vozi, i tada obično ne bi čuo telefon, i iz tog razloga je postavio takav ton zvona. Imao je i tvrd san, posebno kada bi popio neku čašicu više, redovno su ga ili Elena ili Mark morali buditi za posao, pozivajući ga telefonom više od deset puta.

Telefon je zvrndao negde ispod pokrivača. Lora, sva bunovna, uspravila se u sedeći položaj upitno gledajući u Aleksandra koji je još bunovniji tražio telefon koji mu je, verovatno, ispao negde u krevetu jer oboje su spavali u garderobi od juče, tačnije Aleksandar, Lora je bila u helankama i grudnjaku.

- Halo! - zabrundao je u slušalicu još uvek snen pošto je zaspao tek negde pred zoru.

- Izvinite, Anđela je, imamo problem!

- Kakav problem... u 7 h ujutru? - pogledao je na ručni sat.

- Problem je nastao još sinoć. Zvala sam gospodina Marka, rekao mi je da ste se vratili iz Njujorka. Izvinite, morala sam da Vas pozovem.

- Dobro, Anđela, recite već jednom! - rekao je nestrpljivo, tek postajući svestan gde se nalazi i šta se sinoć dogodilo.

Lora ga je i dalje posmatrala izgubljeno i dezorjentisano jer se još nije u potpunosti rasanila.

- Pa, znate, ona mlada teniserka iz apartmana 23... tvrdi da joj je sinoć nestao vredan sat.

- I ? - upitao je okrećući se prema Lori. Nasmešio joj se.

- Tvrdi da je opljačkana u našem hotelu... od strane osoblja. Digla je ceo hotel na noge, stvara probleme... Traži da dođe vlasnik i zahteva nadoknadu štete.

- Da li ste zvali policiju?

- Da!

- U redu, doći ću za sat vremena - rekao je namršteno i prekinuo razgovor, a zatim se obratio Lori, uputivši joj još jedan osmeh: - Srce, dobro jutro!

- Dobro jutro! - odgovorila je tiho, povlačeći prekrivač prema svojim grudima.

Posmatrali su se nekoliko trenutaka pre nego što je Lora spustila pogled.

- Dobro si? - začula je ponovo njegov duboki glas.

- Dobro sam.

- Zašto me onda ne gledaš? - upitao je, podižući joj glavu prema sebi.

- Neprijatno mi je - prošaputala je.

- Zbog čega? - podigao je ruku i sklonio joj nekoliko pramenova kose rasute preko lica.

- Zbog svega.

- Dođi! - raširio je ruke.

Pomerila se prema njemu i dalje čvrsto stežući prekrivač na grudima. Obgrlio ju je oko struka i spustio mali poljubac na njeno rame.

- Razumem tvoja osećanja i rado bih sada ostao sa tobom, ali moram da idem, čula si... ima nekih problema na poslu. Pretpostavljam da i ti moraš do Centra. Nas dvoje se vidimo posle 17 h i onda ćemo pričati o svemu.

Spustio je poljubac na njeno čelo i ustao iz kreveta. Dok je bio u kupatilu, Lora je pronašla svoju majicu i obukla se kako bi mogla da ga isprati. Nakon pet minuta ostala je sama u stanu.