Bulevarom sibirskog bresta (Čardačka trilogija #3)

VII

Bio je majstor, drvodelja, tako mi je Nebojša rekao. I valjda su mu zbog toga ramena bila tako široka, a ruke snažne i mišićave. I zaista je podsećao na Tora, mada ni izbliza tako nabildan. Jednostavno, bio je prirodan, a njegova ramena mnogo šira i lepša nego Krisova. I bilo mi je čudno kako to odmah nisam primetila, a onda sam se setila... Od trenutka kada sam upoznala Miloša i shvatila da je on taj, postala sam slepa za sve ostale muškarce. Samo su prolazili kroz moj vidokrug, a ja ih nisam videla... Bila sam žena samo za jednoga. Na žalost, on nije bio taj.

̶ Sutra od osam, uveče, po hladovini, naravno... Film traje dva i po sata... Odvešću ih pre toga na palačinke, ako nemate ništa protiv...

Nisam imala ništa protiv, osim što sam ja želela da ga odvedem u bioskop. Trebalo je da zajedno gledamo Udovicu, kao što smo i sve filmove pre toga. Nataša je bila moja omiljena junakinja, i nisam mogla da prežalim kada je umrla u Kraju igre. Jednostavno, nije bilo pošteno. Em žena, em bez super moći, i baš nju da žrtvuju, mada... upravo je to ono što je bilo u ženskoj prirodi. Žrtva... za druge, za one koje voliš...

̶ Ne, naravno da nemam ništa protiv... Ali pod uslovom da ja budem ta koja će ih sledeći put voditi. Čudesna žena je moja - naterala sam se na osmeh da bih prikrila svoju razočaranost. Trebalo je da se ja prva setim i povedem decu u bioskop.

̶ Volite fantastiku? - iznenađeno me je pogledao podigavši obrve.

Klimnula sam glavom zatečena sivilom njegovih očiju. Zaista sam bila slepa, ili njegove trepavice predugačke pa ranije nisam primetila.

̶ Onda ćete i vi sutra sa nama.

̶ Radim do osam, ne mogu.

̶ A da pomerimo za subotu? Tad radite do pet, je l' tako? - rekao je bacivši pogled na vrata.

̶ Ako pomerite, Sara i Nebojša će se razočarati.

̶ Neće, ako ih umesto u bioskop budem odveo na stoni fudbal, pa onda na palačinke.

̶ Nemojte, ako ste im za sutra obećali ...

̶ Sutra je petak... To je samo jedan dan.

̶ Znam, ali... - zagrizla sam donju usnu u nelagodi, a onda mu ipak priznala - Nebojša je uvek išao u bioskop sa mnom. Njegov otac ne voli filmove. Taj odlazak sa vama i Sarom biće mu nešto sasvim novo... Mislim da se tome raduje. Ne želim da mu to pokvarim...

̶ Čak ni ako vam kažem da Sara nikada nije išla u bioskop sa majkom? Ako budete pošli sa nama, to će i za nju biti novo iskustvo... Mama koja voli Marvelove i DC filmove... Čudi me da joj to Nebojša već nije rekao.

̶ Meni bi bilo čudno da se pohvalio mamom koja ga vodi u bioskop, pogotovo nakon što je danas objavio da više nije mali.

I mada se on nasmejao sa razumevanjem, ja sam se odjednom osetila odbačenom. Moj sin je rastao i ja više nisam bila središte njegovog sveta. I sva ona usamljenost koja me je progonila od kad sam shvatila da sam izgubila Miloša, odjednom je nasrnula gušeći me.

̶ U subotu, onda - kao da ne mari za ono što sam mu rekla, Sarin otac se okrenuo da pođe - I ne zaboravite, idemo na palačinke pre filma.

̶ Zašto se malo ne našminkaš? I zar ti nije toplo u tim farmericama? Lepše bi ti stajala bela haljina - kao da nema šta drugo da radi, mama je stajala na vratima moje sobe gledajući me kako se oblačim.

̶ Vodimo decu u bioskop - podsetila sam je strpljivo - Nije me pozvao da izađemo, niti želim da pomisli kako mu se nabacujem.

̶ Ne mora ni da pomisli kako si nepristojna i nemarna prema svom izgledu. Stavi bar malo maskare da ti podigne trepavice... I sjaj za usne, kad već nećeš ruž...