Tvoja ljubav je gorka (Završena)

124. dio

● IGOR POV ●
Imao sam sitnih obaveza da obavim pa sam se ustao iz kreveta prije nje, a i svakako ne mogu da spavam dugo zbog navike koja me prati već duži niz godina, od dana kada sam postao glavni u našoj bandi. Nakon što sam obavio sve što sam imao, a to je da javim ostalima šta će raditi danas, vratio sam se u sobu gdje sam je zatekao kraj prozora pa sam prišao i zagrlio je poslije čega se okrenula i uputila mi poprijek pogled te izgovorenu rečenicu.
D: Gadiš mi se!
Pa nećemo tako da se igramo, Dorotea. Ruka je završila na njenom obrazu jer ipak mora da se zna ko je glavni, a ko ne, ko smije šta da kaže, a ko ne smije. Poslije šamara se pričuvala za obraz dok sam je ljutito gledao, preduhitrila me je te mi se obratila.
D: Mrzim te iz dna duše!
Uhvatio sam je za drugu ruku koja joj nije ni obrazu te je jako stisnuo zbog ljutnje koja je kolala mojim tijelom.
I: Ne tjeram me da te sankcionišem.
D: Meni je već dovoljna kazna što sam pored tebe.
Pustio sam joj ruku te je grubo bacio na krevet poslije čega sam legao na nju koja se opirala, ali jači sam od nje pa joj je to bilo uzalud. Ostavljao sam poljupce po njenom vratom sve dok se nisam počeo spuštati na niže. Čuo sam njene jecaje pa sam podigao glavu prema njoj i vidio da plače.
D: Preklinjem te..nemoj me..dirati.
Kroz jecaje je govorila dok je gledala iznad sebe, u plafon. Ustao sam sa nje te joj naredio.
I: Dođi u kuhinju kada se spremiš, trebamo pričati.
Bacio sam pogled još jednom na nju prije nego što sam izašao iz sobe i spustio se stepenicama do dnevne. Razne misli su mi prolazile glavom, ali što me je najviše zanimalo je zašto sam popustljiv prema njoj.
● DOROTEA POV ●
Skupila sam se na podu čim je izašao te zajecala u koljena dok sam ih čvrsto grlila. Zašto me pati, zašto mi rade ovako uzašne stvari, a onda mi kaže da dođem da pričamo, kako može nakon svih stvari koje smo prošli zajedno da se ponaša kao zadnji debil, javio se glasić u meni koji reče "pa on i jeste kreten", složi se sa njim te spusti glavu na koljena i uputi misli ponovo tamo gdje je srce. Nije dugo prošlo, a vrata su se otvorila i najveća trauma je stajala na njima.