Tvoja ljubav je gorka (Završena)

154. dio

● DOROTEA POV ●
Skinuo je i svoje hlače, a zatim mi raširio noge i znala sam da mi počinje smrt. Znala sam da će ovim ubiti svaku nadu u meni, znala sam i da neću imati više volje za životom nakon toga, ali ono što nisam znala je da će se začuti zvono na vratima koje ga je prekinulo u sljedećoj namijeri. Bijesno se odmakeo od mene te navukao hlače u par pokreta i prije nego što je izašao iz sobe, pogledao u mene i dobacio.
I: Nismo gotovi tek počinjemo.
Uzela sam deku i pokrila se s njom dok sam obrisala suze koje su bile na obrazima, a zatim drhtavim rukama obukla hlače kao i majicu. Nisam znala ko je na vratima, ali sam bila zahvalna ko je god. Ubrzo sam čula kucanje i blago Hanino lice se ukazalo, zatvorila je vrata te se ubrzo smjestila pored mene i privukla me u snažan zagrljaj.
H: Zašto si uplakana?
Obrisala mi je suze koje su klizile te me pomilovala po kosi dok sam se ja sve više tiskala uz nju. Ako je tu, znači da nije danas išla i da Matija nije dobio pismo.
D: Da nisi došla... on.. htio...
H: Smiri se.
D: Htio je da...spava sa mnom.
Ponovo sam zaplakala čim sam izgovorila rečenicu, a ona me je grlila i pokušavala utiješiti.
H: Došla sam. Ššš.
D: Spasila si me. Hvala ti.
H: Hvala Bogu pa me je poslao baš u ovom trenutku. Dušo moja.
D: Da te nije bilo..ja..
H: Ne misli na to, nije se desilo i neće, nadam se. Naći ćemo način da...
Prije nego što je uspijelo završiti rečenicu, vrata su se otvorila i ljutito Igorovo lice nas je gledala.
● MATIJA POV ●
Sjeli smo za stol te sam počeo otvarati kovertu s iščekivanjem šta se sada desilo, ali čim sam pogledao u papir, refleksno su mi se razdvojile usne od šoka koji sam doživio u trenutku. Petrovo drmanje moje ruke i dozivanje mog imena mi nije u ovom trenutku bilo važno, samo sam želio da pročitam ono što je pisalo unutra.