Moj zaštitnik #3

4. poglavlje

Slijedeće jutro sam ustala iz kreveta tako brzo da sam skoro završila nosom priljubljena za pod. Na brzinu sam se istuširala i oprala zube. Obukla sam crnu suknju i bijelu bluzu koju sam zataknula u suknju. Navukla sam sako i crne kožne cipele na visoku petu, a onda sam se pogledala u ogledalo. Namrštila sam se. Prokletstvo! Rekla sam da se više nikada neću oblačiti kao prokleta odvjetnica i ja sam to ponovno učinila. Ali sada nisam imala vremena za prevlačenje jer sam žurila. Sebastian bi mogao svaki trenutak doći, a ja ne želim da me uhvati ovdje. Želim sama doći na posao jer mi ne treba njegova sjena.

Uzela sam svoju torbicu i mobitel te sam uzela potrebne dokumente koje moj tata treba potpisati pa sam jurnula do vrata. Polako sam provirila van i izdahnula od olakšanja kada nisam ugledala Sebastiana. Izašla sam, upalila alarm i zaključala kuću. Brzim korakom sam krenula na ulicu kako bih potražila taksi kada me je zvižduk zaustavio. Zastala sam i zatvorila oči. Zar je on tu? Kako ga nisam vidjela?

„Nije valjda da mi bježiš, Princezo?" Zarežala sam kada sam čula njegov glas. Mislila sam da ću imati priliku stići sama na posao bez njega, ali nisam bila te sreće. Polako sam se okrenula prema njemu i zagrcnula se kada sam ga ugledala. Jezik mi je doslovno pao do poda. Bio je parkiran kuću do moje zato ga nisam mogla vidjeti. A ono što sam ugledala, oduzelo mi je dar govora.

Sebastian je bio obučen u tamnoplavo odijelo koje mu je stajalo kao saliveno. Kravata mu je bila plave boje kao njegove oči koje je sakrio iza tamnih naočala, ali sa sigurnošću mogu reći kako me je pržio tim pogledom jer sam se osjećala kao da gorim. Kosa mu je bila nešto duža od onoga kako je prije nosio zato ju je sada uredno počešljao. Stajao je ležerno naslonjen na svoj auto i u tišini me zabavljeno promatrao.

Da li je on nešto rekao? Potpuno sam se izgubila kada sam ga ugledala. Bio je čisti seks. Tako prokleto dobar.

„Otkud ti ovdje?", upitala sam promuklo i bez daha. Htjela sam se ošamariti što sam si dozvolila da on vidi moju reakciju na njega. Sebastianova usna se kratko pomaknula.

„Rekao bih da te vodim na posao, Princezo. Upadaj!"

„Imam svoga vlastitoga vozača? Koja sam ja sretnica", rekla sam s dozom sarkazma. Njegova usnica je ponovno trznula i zbog toga su se leptirići u mome stomaku ponovno probudili.

„Onda, kamo ste krenuli, Vaše Visočanstvo?" Zakolutala sam očima i krenula prema njemu. Samodopadni gad! Baš me voli izazivati, ali uzvratit ću mu jednakom mjerom.

„Idemo, vozaču! Moj posao ne smije čekati, a ti me zadržavaš!" Bezobrazno sam mu se nacerila i otvorila suvozačka vrata. Uhvatila sam ga kako mi gleda u stražnjicu pa sam se zabavila pojasom kako bih sakrila osmijeh. Ha! Izgleda da mu se sviđa ono što je vidio!

„Znaš li da je danas subota? Tko još radi subotom?"

„Nas dvoje, očito", rekla sam mu ljubazno koliko ja to mogu biti. Raširila sam svoje oči kada sam shvatila da se smije. Taj tihi zvuk je bio tako seksi da sam morala skupiti međunožje jer sam od toga zvuka postala uzbuđena. Ovaj muškarac!

Sebastian je pokrenuo auto i odjednom sam postala nervozna. Izgubila sam dar govora. Nas dvoje ćemo biti u autu svaki dan kada me bude vozio s posla i na posao. To mi je bilo previše. Zbog toga sam i pokušala pobjeći, ali i zbog toga što sam morala doći do tatinoga stana da potražim ono pismo koje je dobio. Znam da mi je lagao jer jako dobro poznajem svoga tatu. On danas ima važan ručak s našim ulagačima pa ću imati vremena pronjuškati po njegovome stanu. Srećom pa imam ključ koji nisam koristila već godinama. Kada sam već kod tate.....

„Ima li moj tata zaštitu?", upitala sam Sebastiana. Kratko me je pogledao pa brzo vratio svoj pogled na cestu. Ne želim da moj tata bude bez zaštite dok vani vreba opasnost.