Moj zaštitnik #3

20. poglavlje

Sebastian i ja smo se vratili s jahanja mojoj kući malo poslije pola pet. Otišla sam gore kako bih se istuširala i počela s pravljenjem večere. Tata mi danas dolazi i na neki sam način bila i uzbuđena i nervozna. Imam osjećaj kao da se već neko vrijeme nismo družili i nedostaje mi to. Pogotovo na današnji dan koji nas je oboje obilježio. Imala sam puno pitanja za njega na koje sam željela znati odgovor. Imamo i toliko toga nadoknaditi.

Istuširala sam se i prevukla se u običnu pamučnu majicu i kratke hlačice. Sišla sam u kuhinju i pronašla Sebastiana kako tiho radi na laptopu. Poljubila sam ga u kosu i krenula praviti večeru.

„Jesi li sigurna da želiš da ja budem s vama?"

„Naravno da sam sigurna. Ne želim da me sada napustiš."

„Nije valjda da si nervozna?"

„Možda malo", rekla sam mu iskreno. Sebastian je poklopio laptop i pridružio mi se u kuhinji. Zagledao se duboko u moje oči. „Nismo se već dugo vremena družili pa sam možda zbog toga malo nervozna, ali sam isto toliko uzbuđena. Moj tata će napokon upoznati moga dečka." Sebastian je zastenjao. Izgledao je kao da bi bio bilo gdje nego ovdje na večeri s mojim tatom, ali nije ništa komentirao. Znao je koliko mi je potrebno da on bude uz mene i samo zbog toga nije pobjegao glavom bez obzira. I bila sam mu zahvalna na tome. Otkako tata zna za nas dvoje, nisu bili zajedno u istoj sobi od bolnice i željela sam da se barem malo zbliže. To mi je bilo potrebno jer su mi oba muškarca puno značila i neizmjerno sam ih voljela. Želim da i tata zna koliko samo volim Sebastiana i da se nema razloga brinuti za mene.

„Dušo, samo zato što je riječ o tebi, nisam pobjegao."

„Znam i to mi stvarno jako puno znači. Čak pravim tvoje najdraže jelo." Nasmiješila sam mu se. Sebastian je oblizao svoje usne i prišao mi. Gricnuo mi je vrat te ga lagano polizao. Zadrhtala sam od toga jednostavnog dodira. Ali opet, ništa jednostavno nije bilo u Sebastianu i njegovim promišljenim dodirima. Uvijek je znao upaliti vatru u meni kao nitko drugi.

„Aha, jedva čekam", rekao je promuklo. Još jednom me je gricnuo pa sam se uhvatila za njegova ramena kako bih održala ravnotežu. Pokušala sam ga gurnuti, ali se nije niti pomaknuo.

„Prestani ili neću uopće napraviti ovu večeru."

„Dobro. Ponašat ću se pristojno." No, prije nego se odmaknuo od mene, strastveno me je poljubio. Zgrabio me je svojim snažnim rukama ispod stražnjice i podignuo me je. Ovila sam svoje noge oko njega i uzvraćala mu jednako strastveno. Požuda i vatra su ponovno buktjeli u meni velikom silinom. Ovaj muškarac je definitivno znao kako da me zapali i voljela sam to. Voljela sam njega više od svega.

Sebastian mi je gricnuo donju usnicu te ju je polizao. Naslonio je svoje čelo na moje dok smo oboje smirivali disanje. Nježno sam prstima prešla preko njegove kose pa sve do guste brade. Nikada mi neće dosaditi dodirivati ovoga muškarca. Baš nikada.

„Sada te mogu ostaviti da radiš u miru. Treba li ti pomoć?"

„Kada si se već tako ljubazno ponudio, treba mi. Ali moraš me prvo pustiti."

„Hm, nisam siguran da mogu." Nakon kratkog poljupca me je pustio te sam mu pružila gljive i pokazala mu kako da ih reže. Oči su mu zasjale kada je shvatio da stvarno radim njegovo najdraže jelo. Onoga dana kada smo bili kod njegove mame na večeri radila je rižoto s piletinom u umaku od gljiva pa sam i ja to odlučila sada napraviti. Voljela sam usrećivati svoga muškarca.

Pržila sam piletinu na tavi dok je on stručno rezao gljive. Nekoliko trenutaka sam ga u tišini promatrala. Izgledao je tako dobro ovdje u mojoj kuhinji, ali nekako bih voljela da smo sada u njegovoj kući. Voljela sam provoditi vrijeme ondje uz njega i miris i zvuk oceana koji me je uvijek znao uspavati. Moj dom mi je postao nešto gdje više nisam mogla biti zbog svega što se dogodilo, a Sebastianova kuća je na neki način bila moje utočište. Sebastian je bio moje utočište.