𝐎𝐯𝐝𝐣𝐞 𝐬𝐭𝐚𝐧𝐮𝐣𝐞 𝐦𝐫𝐳̌𝐧𝐣𝐚 | završena ✔

🥀Poglavlje 15⚘

Sledeće jutro Avery je odbila hranu. Ostala je u krevetu vidno iscrpljena od snova prethodne noći, možda čak i od zamišljanja nečeg što ne postoji. Čim su se Melove usne spustile na njene, nije prošao ni trenutak, već je bila budna i vidno uplašena. Njegova pojava je izgledala kao stvarna, mogla je da osjeti njegove usne na svojima, njegove dodire po svom licu, pa čak i njegov muževni miris. Ali stanje šoka ju je vratilo u realnost. Kapljice znoja su padale po njenom čelu, a srce je ubrzano kucalo u grudima. Osjećala se kao da se neko sa njom poigrava. Toliko je željela da sazna neke stvari ali izgleda da na njih nikada neće pronaći adekvatan odgovor. Nije imala apetita, te je ljubazno zamolila svoju sluškinju Mary da je ne očekuje za doručkom kao ni da joj donese hranu u spavaću sobu.

I dalje je na sebi imala spavaćicu, a njen pogled je bio izgubljen negdje u daljinu pa nije ni primjetila da je Helmer ušao u sobu i da je u rukama držao tacnu sa hranom. Kada je to jutro sišao niz stepenice odlučio je da u salonu sačeka svoju ženu i da ga Mary obavjesti kada posluži doručak, ali kada ga je ona obavijestila da je grofica Avery odbila da jede iste sekunde je naredio da se hrana servira i da će joj on lično odnijeti u krevet.

’’Jesi li bolesna?’’ Vidno zabrinut, Helmer je sjeo na dušek pored nje i usnama dodirivao njeno čelo da provjeri da li slučajno ima temperaturu. ’’Temperatura ti je umjerena. Da li te nešto boli? Naredit ću Johannu da uzme kočiju i da ode po doktora.’’ Uzeo je njene ruke u svoje i sa tolikom nježnjosti ju je poljubio da je i sama zadrhatala.

’’Ne, ne boli me ništa. Samo sam loše spavala. Neka Johann obavlja svoje dužnosti, neću ga u tome omesti jer sam dobro. Stvarno sam dobro.’’
’’A hrana? Mary kaže da si odbila da jedeš. Ali zato sam ja odlučio da ovo jutro zajedno jedemo u krevetu.’’ Viljuškom je uzeo mali komadić pečenog jajeta i prinosio ih njenim usnama. Samo na trenutak Avery je zaboravila san o Melu, i prepustila se doručku sa svojim mužom. Kada su završili Helmer je predložio da sa Mary i Johannom ode do grada u krojački salon madam Iris kako bi odabrala haljinu za predstojeće krštenje sina od vojvotkinje i vojvode od Eštona.

’’Odaberi najljepšu haljinu u krojačkom salonu, cijena nije bitna. Neka račun pošalju na ovu adresu ja ću sve da platim. Želim da svi vide kako imam najljepšu ženu za groficu.’’ Zalutali plamen njene smeđe kose je zakačio iza njenog uha. Avery obli blago rumenilo po licu. ’’Uzet ću neku prikladnu haljinu. Nema potrebe da na mene trošiš ogromno bogastvo.’’ Poljubila ga je malo blizu usana.

’’A ne, ne. Ni slučajno. Koliko god da košta neka košta. Moja si žena, imaš pravo na to.’’
Moja žena. Te dvije riječi su tako lijepo zvučale kada bih ih on izgovorio.
U svemu je posebna, pomislio je Helmer gledajući je zadivljeno. Imao je Helmer mnogo žena do sada. ali samo Avery nije željela ništa skupo. Ali on ju je odlučio razmaziti tako da sve što je njegovo biće i njeno.

                           🥀🗡⚘

Bilo je podne kada je Avery došla sa Mary u krojački salon madam Iris. Zadnji put je bila ovdje ali je njeno lice bilo prekriveno velom, i uživala je tih dana kada je prodavala svoje proizvode. To tada nije se usuđivala nikako da uđe, jer nije imala dovoljno zlatnika da sebi prušti haljine od najdivnije svile. A sada je željela da pronađu najljepšu haljinu samo da ispuni želju svog muža. Zbog njega će biti prava dama, baš kao što se jedna grofica treba da se ponaša. Neće ga ni u jednom trenutku osramotiti.
Čak je odlučila da se pozabavi i sa učenjem slova, da zna da piše i čita. Možda bi joj Helmer mogao obezbjediti prikladnog učitelja bar da osnove nauči. Madam Iris ju je odmah primjetila, te je jednu damu ostavila da čeka kako bi se u potpunosti mogla da se posveti grofici Devil. Znala je da grof ima na raspolaganju ogromno bogastvo, te je pred groficu iznijela najskuplje sašivene haljine od engleske, francuske i španske svile.