𝐎𝐯𝐝𝐣𝐞 𝐬𝐭𝐚𝐧𝐮𝐣𝐞 𝐦𝐫𝐳̌𝐧𝐣𝐚 | završena ✔

🥀Poglavlje 24⚘

Nekoliko sati ranije

Bila je mnogo uznemirena. Šerif se nije šalio kada joj je rekao prije sedam dana da će postaviti svoje ljude oko dvorca da je štite i paze od svakog sumnjivog lica. Bilo je zaista nepodnošljivo to što nije mogla da izađe u baštu a da nije čula česta pitanja poput Gdje ste se zaputili grofice Devil? Znate da je veoma opasno biti bez pratnje dok je Vaš muž otet? Ako Vam bilo šta treba iz grada mi ćemo da Vam donesemo.

Zato je te dane odlučila da iskoristi na najbolji mogući način. Zatvorila se u Helmerovu radnu sobu i ne bi iz nje izlazila dok ne bi pronašla nekakav trag koji bi je odveo do njega. Mladunčad vukova su se igrala oko kamina dok bi ona posmatrala geografske karte. Ali sve je bilo uzalud, nije znala ni jednu riječ da pročita. Narednog dana sama je otišla u podrum i sa svijećom u rukama pažljivo je analizirala svaki predmet koji bi pronašla. U jednom zabačenom uglu pronašla je malu količinu dragulja. Ako se dobro sjeća dok je Johann čitao Helmerov dnevnik i sam je pominjao dragulje kao i duha. Možda nema prave dragulje koje bi odgovarali Agnusu, ali uvijek može da igra na blef zar ne? To bi moglo biti opasno ali ko ne riskira taj i ne dobija.

Noćima bi sama bila u sobi. Ti trenuci su zaista bili teški za nju. Koliko je samo puta zaspala na Helemrovoj strani kreveta. Svoje lice bi spustila na njegov jastuk i samo bi udisala miris. ’’Koliko mi samo fališ. Nisi ni svjestan toga mužu moj. Kada te pronađem obećavam da se neću puno ljutiti na tebe što si mi lagao. Jer ja sam oduvijek voljela samo tebe. Bio ti Mel ili Helmer, srcu se ne može narediti. Koja sam ja srećnica, zaljubljena u dvije osobe koja je zapravo jedna i pri tome sam u braku sa njim.’’

Tješila se ovim riječima dok bi ponoć trajala. Kada je jutro osvanulo, dobila je jednu ideju koja je uključivala njene male i slatke životinjice. Pronašla je Helmerovu košulju iz ormara, presmotala je uredno na mali dio a potom stavila u svoju torbicu. Ljubaznim glasom je zamolila Mary da u kuhinji napravi veliku gozbu za ljude od šerifa. ’’Već par dana su kod nas, štite nas na najbolji mogući način pa bi bio red da im se odužimo i da im u tu čast obezbjedimo hranu. Napravi čorbu od povrća, piletinu u sosu od šumskih pečuraka, kolač od jabuka i neka bude cijeđeni sok od narandže.’’ Govorila bi Avery, a Mary se odmah bacila na posao.
Gozbu su postavili u salonu za velikim stolom, a Johann je preuzeo na sebe obavezu da ih uvede u dvorac. Na početku ljubazno su odbili poziv govoreći kako su na zadatku, ali na kraju su pristali uz obećanje da će uzeti samo malo parče hrane.

Avery je to iskoristila kao znak i zajedno sa vukovima izašla kroz vrata kuhinje i pobjegla sa imanja.
Kada se našla na dovoljnoj udaljenosti, izvukla je iz torbe Helmerovu košulju i stavila na nos od vukova. Iako su bili mali, njihovo čulo mirisa je odmah regaovalo i oni su počeli trčati. Avery je jedva uspjela održati korak sa njima, i nakon sati praćenja trag ju je doveo do stare pećine.

Konačno je mogla da odahne. Njene oči su se susrele sa Helmerovim očima. Ali on nije bio sam, sa njim je bilo i ono okrutno stvorenje Agnus. Njen dobri i mili muž je bio u ranama, bio je izmučen ali živ.

’’Kako ste samo patetični. Spremni ste da umrete zajedno. Ali to neće biti ni malo lako. Smrt bi bila prelagan izbor.’’ Agnus se nije dao pokolebati, želio je prvo svoje dragulje a potom njihovu smrt. Dvije muhe jednim udarcem.
Avery je kleknula pored povređenog Helmera. Spustila je svoj dlan na njegovu kožu lica. Uprkos bolu uspio je da joj poljubi ruku, a ona mu se blago nasmijala.

’’Moj mužu, konačno sam te pronašla.’’

’’Sada kada sam te vidio mogu i da umrem. Zadnja želja je bila ta da još jednom vidi tvoje lice.’’ Sa bolnim glasom izgovorio je svaku riječ koju je mislio.

’’Prije nego što vas oboje uništim mislim da bi bilo u redu da tvoja žena sazna neke činjenice. Da sazna recimo kako si je lagao.’’ Agnus je kružio oko njih, pa potom nastavio da priča. ’’Tvoj muž nije onakav kakakv se predstavlja. On ti je lagao. Kada ste se upoznali glumio je da je Mel a zapravo je bio grof Helmer. Znaš, kletva je čudo. Danju bi bio bogati i lijepi grof kome su se žene bacala pod noge zbog njegovog bogastva, a noću. Hmm, to je veoma zanimljiva činjenica, on bi bio siromašni radnik Mel. Tako da obadvojica su samo željeli da te zavedu kako bi ti skinula kletvu.’’