Trauma

IX

Sedim sam na terasi dok pušim treću cigaru i razmišljam o tome što se dogodilo. Ništa mi nije jasno.

- Kosta? - Iz razmišljanja me trgne tetka Danin drhtav glas.

- Dano šta je bilo? Jel Anika dobro? - Uplašim se kada joj vidim suze u očima.

- Ja, ovaj... da dobro je legla je da spava.

- Pa šta je onda bilo?

- Ono...nikad nisam videla, strašno je.

- Šta "ono"? -  Pitam je zato što ne razumem o  čemu mi priča.

- Misliš na ono što joj je otac uradio? - Ja sam ostao bez teksta a ne tetka Dana koja je uvek bila osetljiva na mnogo manje stavri dok smo bili deca.

- Da i na to i na...

- Na šta Dano?

-Njene modrice. Ima ih svuda... po celom telu. A njena ledja, ona su... - Zaustavi se da ne zaplače.

Šta mu je uradila da je tako unakazi?

- Jel ti rekla nešto?

-  U trenutku kada sam je videla jednostavno nisam mogla da se suzdrzim.... tada me je pitala ili više nagadjala.....

- Šta tačno?

- Pitala je"Nikada se nije dešavako ispred ostalih?" Pretpostavljam da je mislila da i ti... znaš...

- Znam. U redu je. Idi i odmori se.

- Ona je dosta propatila. - Okrenula se na putu do kuće.

- To ti je rekla?

- Ne. To sam videla. - A zatim je otišla.