Trauma

XIII

Od kada smo izašli iz ordinacije nije reč progovorio samnom kao da je ljut na mene. Ono što mi je rekao i kako mi je rekao mi ne izbija iz glave. Prosto sam se po prvi put osetila bezbedno.

Kosta je bio uporan da ostane samnom tokom pregleda iako mu je doktor rekao da je bolje da izadje on je odbio. Istina bilo bi mi lakše da je izašao ali opet njegovo prisustvo je počelo da mi prija, ali ga se još uvek bojim.

Ovaj put me je pregledao pravi doktor i malo je reći da je bio zaprepašćen. Videla sam osudjujući pogled koji je dao Kosti ali njega to nije interesovalo čak nije ni probao da porekne.

Bilo mi je užasno neprijatno kada sam svukla majicu i otkrila moj život do pre neki dan. Odmah sam pogledala svog muža. Pogled mu je bio prazan ali mu se u isto vreme i ocrtavao bes u očima.

Doktor nam je prepisao neke kreme i lekove za groznicu. 

Kosta je stao ispred neke apoteke nakon što je vozio kao manijak. Krenula sam da pogledam u telefon da vidim koliko ima sati, ali sam shvatila da je razbijen i da ne radi.

Kosta se brzo vratio i stavio kesu sa silnim kremama, sigurna sam da doktor nije prepisao sve ovo. Pre nego što je upalio auto, pogledao je u moj telefon koji sam držala u krilu.

- Danas će ti stići nov telefon. - Rekao je hladno.

- Nema potrebe ionako ga ne koristim.

Ništa mi nije rekao i nije morao. Pogledom me je ućutao.

Nakon desetak minuta vožnje stigli smo kući, on je uzeo kesu sa lekovima i kremama i izleteo iz auta. U trenutku sam se zagledala i nije mi bilo jasno šta se dešava, pa sam polako izašla i krenula ka kući. U predvoriju sam zatekla samo Danu koja drži kesu od malo pre.

- Jesi li bolje draga? - Prišla mi je Dana kada me je ugledala.

- Jesam, hvala. - Pogledom sam tražila Kostu, ali nije bio u dnevnoj sobi. -  Da li znaš gde je Kosta?

- Gospodin je otišao u radnu sobu i rekao da ga ne uznemiravamo, zato što on i Strahinja imaju posla. Zašto? Nešto se desilo?

- Ne znam. Samo je izjurio iz auta. - Ispustila sam uzdah. - Idem da legnem. Hvala ti još jednom.

- Nema na čemu. Kasnije ću ti doneti malo moje domaće supice. - Rekla je sa osmehom. Koliko samo topline ima ova žena.

- Hvala ti. - Okrenula sam se i pošla ka stepenicama. Dok sam se penjala uz stepenice čula sam otvaranje vrata i kada sam se okrenula videla sam Strahinju i Milana koji ulaze i prolaze pored mene kao da me nisu videli. Verovatno nešto u vezi posla.

****

Čujem otvaranje vrata i vidim Strahinju  i Milana koji zadihano ulaze.

- Šta je bilo? - Pita Milan.

- Šta je toliko hitno? -  Javio se Strahinja.

- Ona je bila drogirana.. - Rekao sam držeći čašu viskija zagledan u nju.

Prišao je kolicima sa pićem i sam natočio isto.

- Otac je dr...

- Ne nego gnjida od njenog bivšeg verenika. - Rekao sam ispiajajući unutrašnjost moje čaše.

- Vodio ju je u privatnu bolnicu i to dobio po receptu.

- Otkud tebi to?

- Taj lik je došao da je pregleda i sam mi je rekao da je radio za njenog bivšeg verenika. 

- To mi nisu rekli. -  Rekao je Strahinja, malo više za sebe.

- Ko?

- Nemoj da me shvatiš loše, ali danas sam se malo raspitivao o njima.

- I? - Nisma mogao da ga razumem pogrešno, njih nikada.

Pružio mi je malu fasciklu. Vrlo profesionalno s obzirom da se raspitivao.

- Rekli su da ne smeju da pričaju ali da će rado zapisati.

Uzeo sam fasciklu. - Ne znam šta još mogu da saznam. - Gledao sam nemo u to parče kartona.

- Sve sam video dok ju je doktor pregledao, pravi doktor. Ono je užasno..

- Ne znam šta bih ti rekao. Očigledno je nije samo otac maltretirao....Šta ćeš da radiš? - Pitao je Milan polako.

- Uveriću je da može da mi veruje. Da nikada neću da je udarim i da nikome više neću da dozvolim da je dotakne! - Nervira me što ne mogu ništa da uradim, sem da budem tu za nju ili da ubijem ona dva bednika.

- Šta ako ti nikad ne poveruje ili te nikada ne bude želela? Šta ćeš onda?

- Ništa onda ćemo da usvojimo dete.

Pogledi su im se susreli a onda me šokirano pogledali, ali ja sam to stvarno mislio.

- Stvarno bi odustao od naslednika? Zbog nje? Pa upoznali ste se pre nekoliko dana. - Pitao je Strahinja.

- Da odustao bih. Šta bih trebao da uradim? Da je silujem? - Ta devojka ima nešto u sebi, nešto što me smiri.

- Naravno da ne, samo.. - Odvartio je Milan.

- Nema samo, obećao sam svojoj majci da ću poštovati svoj brak kao što su oni njihov.

- Oni su se voleli. - Strahinja je rekao istinu, voleli su se previše.

- To ne menja činjenicu da smo Anika i ja u braku, možda je ne volim ali ona je sada moja odgovornost i tako će i ostati.

Zbunjeni su i razumem ih ali tako sam odlučio.

- To je gotova stvar. Neću joj nikad nauditi ali ni ona nikad neće da ode od mene.

Rekao sam i uzeo fasciklu i krenuo da prelistavam. Slošilo mi se po ko zna koji put. Čaša je sama odletela u zid.