Trauma

XIV

Čula sam lomljenje stakla a onda i neku buku. U trenutku sam pomislila da je neko upao kod Koste. U stvari mislila sam da je Viktor ali to nije moguće. On ne bi mogao da udje, ne bi mogao da dodje.

- Jesi li malo bolje? - Ulazi Dana sa poslužavnikom i dolazi do krevete. - Mislila sam da spavaš.

- Dobro sam hvala ti. Nisam mogla da spavam ali sam se odmorila. Ne smeta ti što ti ne persiram? - Stavlja poslužavnik na moj noćni stolčić. Me znam odakle ovo pitanje, kod kuće sam uvek persirala svima ali ona deluje nekako kao porodica.

- Draga moja, ja sam teta Dana i tako me i zovi. Kao i ona tri mangupa. - Nasmejala se slatko.

- Teta Dano šta se dešava?

- Na šta misliš?

- Čula sam lomljenje stakla pa sam se zabrinula.

- Nemaš oko čega draga moja. Ti momci su stvarno preterali. Ima da počiste taj nered posle. - Rekla je pokušavajući da se naljuti ali se opet nasmejala. - Često imaju teške dane na poslu verovatno je to u pitanju.

- Da..... verovatno si u pravu. Teta Dano? - Zaustavila se na vratima.

- Da?

- Hvala ti. - Dodala sam kada je htela da se usprotivi.

Klimnula je glavom i otišla, a ja sam probala da ne razmišljam o Kosti i pojela malo supe.

***

Prošao je skoro čitav dan a Kosta nije dolazio. Od kako smo se vratili nije izašao iz radne sobe, iako sam čula da su Strahinja i Milan otišli.

Odlučila sam da legnem pre nego što dodje, ali pre toga moram da namažem kremu koju je doktore prepisao.

Odlazim u kupatilo i počinjem od modrica kod butina, a onda i na stomaku. Pokušavam da namažem modricu na rebrima ali me jako boli kada dodirnem.

- Daj meni.

Uplašio me je. Stojao je na vratima, koja sam zaboravila da zatvorim, krenuo je ka meni i uzeo mi kremu iz ruku. Sramota me je stojim ispred njega samo u donjem vešu i jako mi je neprijatno.

Okreće me ka njemu i polako prstima nanosi kremu. Boli ali on to definitivno radi nežnije od mene. Još uvek ima onaj ljut pogled.

- Izvini za ono danas, nisam trebala tako da odreagujem. - Izvinila sam mu se iako mi je rekao da to ne radim.

Njegove plave oči susrele su se sa mojim. Ustao je i stavio kremu pored a onda svoje ruke stavio na moje obraze.

- Rekao sam ti da mi se ne izvinjavaš. Nisi kriva, da si mi samo rekla da se to desilo ili da taj čovek radi tamo. Jel to razlog zašto nisi htela kod lekara?

Klimnula sam glavom i dodala - Jeste.

- Kako si znala da ćemo da idemo tamo?

- To je po glasu najbolja privatna bolnica, a i tamo lekari neće da pozovu policiju ili da prijave šta su videli.

Shvatio je o čemu pričam. Na trenutak kao da je vreme stalo samo smo tako stajali, dok je on bio zagledan u moje oči. Ima tako lepe oči, plave kao dubina mora.

Sada mu ne vidim bes, ovo sada ne mogu ni da objasnim. Krenuo je polako da se nagne ka meni. Poljubiće me? Ali ne, on se odmakne i ponovo uzme kremu.

- Okreni se. - Rekao mi je. Iako mi nije bilo prijatno dok mi gleda u ožiljke isto tako i njemu koliko sam videla u ogledalu.

Spustila sam pogled i pomislila kako bi bilo da me je poljubio. Njegove usne izgledaju tako nežno... Da li je ovo moguće?

Tek smo par dana u braku a on je već zadobio moje poverenje. Da li je zadobio? Da jeste, možda ne sasvim ali..

- Jesi dobro?

Pogledi su nam se sreli u ogledalu.

- Da dobro sam.

- Ne boli te? - Pitao je mazajući mi ledja nežnim pokretima.

- Ne. Ne boli više. - Rekla sam mu sa malim osmehom. Stvarno se brine? Neću reći da mi nije drago, ali nepoznato jeste.

Sklonio je ruke i idalje gledao u moja ledja, krenula sam da uzmem majcu, ali me je zaustavio i uhvatio za zglob. Idalje sam mu okrenuta ledjima a on me drži za zglob.

- Ko ti je ovo uradi?

- Kosta u redu je.. - Pokušala sam polako da se sklonim ali mi nije dozvolio.

- Ko?

****

Već sam znao da su je otac i verenik tukli, ali sam hteo da mi ona keže. Saznao sam i ko joj je verenik, Viktor mala gnjida koja misli da je mafijaš. A otac vodi sve poslove, mala firmica sa ilegalnim poslovima, koja mi duguje a sada im je dug postao još veći.

- Moj otac i... - Zastala je. Ne želi da mi kaže ko je.

- Viktor? - Podigla je glavu pogledala me. Nije očekivala da znam.

- Da

Lice joj se ponovo snuždilo. Neću da je pritiskam i da je teram da se priseća. Kad tad ispričaće mi sama.

Uzeo sam moju majcu koja je bila sa strane i dodao joj da se obuče i otiša u sobu da se i sam presvučem.

Znam da je imala svoju majcu ali moje joj tako dobro stoje.