Trauma

XV

Prošlo je nekoliko dana i plašim se da sam se navikla na kuću, teta Danu i na Kostu.

Htela to ili ne ušao mi je pod kožu. Svaki dan mi započinje sa njim iako uvek ustane pre mene.

Nekada ga ne vidim po ceo dan ali je uveče uvek tu. Dolazi u sobu svake večeri i maže mi rane.

Verujem mu. Svaki deo mene mu sada veruje. Nije pokušao ništa samnom a mogao je. Nije vikao i nije me udarao, šta više kada je pored mene osećam se zaštićeno.

Dok razmišljam o njemu pakujem stvari, koje mi je Dana donela. Iako je naravno insistirala da ona to uradi.

Da li će danas doći na ručak?

I kao da me je čula, teta Dana ulazi u sobu.

- Dobro jutro draga. Došla sam da ti javim da je Kosta rekao da budeš spremna u osam večeras.

- Spremna za šta? - Ne razumem gde idem?

- Večeras ćeš da ga pratiš na otvaranju  nove firme njegovog poslovnog partnera.

- Jesi sigurna da ti je rekao da trebam da idem? - Pre nikada nisam išla na takve svečanosti, uglavnom zato što su mislili da ću ih osramotiti.

- Da sigurna sam, rekao je da želi da pokaže svoju ženu. - Iako sam sigurna da joj to nije rekao. Ona se vragolasto nasmejala.

- Da me pokaže? - Kao da sam neki skup predmet koji je dodao kolekciji. Mada opet želi da idem sa njim...

- Dobro reci mu da ću biti spremna.

- U redu. - Rekla je i krenula da izadje.

- Teta Dano? - Okrenula se ka meni čekajući da je pitam šta imam. - Šta da obučem? - Uputila mi je osmeh a zatim ušla samnom u garderober da mi pomogne.

***
Nakon nekoliko sati biranja haljine, šminke i svega ostalog mislim da sam spremna.

Skoro spremna, pokušavam da zakopčam haljinu ali mi ne ide. A tetka Dana je otišla kada ju je Marko pozvao.

- Glupi šlic. - Kažem pokušavajući da dohvatim šlic na ledjima.

Dugačka crvena haljina, napravljena od svile sa malim izrezom na levoj nozi, ništa previše, noga se vidi tek malo dok hodam.

- Hoćeš da ti pomognem sa tim? - Od njegovog glasa me prodje jeza. Uvek se pojavi kada mi zatreba.

- Da. - Odgovorim dok gledam kako mi prilazi. Kada se nadje tik uz mene uhvati me za struk I okrene prema ogledalu. Par trenutaka me je odmeravao, a onda spustio ruke na moja ledja i zakopčao šlic do malo više od pola ledja.

Iako mi se ledja nisu skroz oporavila, gornji deo će prekrivati moja ispeglana kosa.

- Hvala. - Zakopčao je haljinu ali se nije pomerio.

Odmeravanje me je pozadi a onda I u ogledalu. Zatim su nam se pogledi sreli.

- Izgledaš prelepo. - Rekao je I tek sada vidim koliko mi njegove reči prijaju.

- Hvala ti. - Na licu mi se pojavio onaj stidljiv osmeh a kladim se i da sam malo pocrvenela.

- Niko ti to nije rekao do sada? - On me čita, čita me kao knjigu.

- Ne. - Odgovorim mu i pomerim pogled sa njegovih očiju koje izgledaju kao najopasnije morske dubine u kojima ću da da se udavim.

- Idioti. - Kaže dok mu se jedan deo usana izvija u osmeh.

Još malo mi se približi tako da mogu da osetim miris njegovog parfema koji mi pomuti razum.

Levom rukom mi sklanja kosu sa vrata  i polako spušta svoju glavu, a zatim su i njegove usne na mom vratu.

Odmah se prisetim kako je to ljubiti njegove usne, koje same uspostavljaju ritam na našem venčanju.

Od njegovih poljubaca noge mi klecnu, dok mu hvatam ruku koju je idalje držao na mom struku. Pridržavajući se da ne padnem.

Osetim kako me polako gricne a onda ostavi poljubac. Ovo mi toliko prija da su mi se oči sklopile. Nadam se da nikada neće prestati i u tom trenutku staje.

Pogledi nam se opet susreću a on nabacuje osmeh. Zna kako moje telo reaguje na njega.

Ponovo spušta svoje usne na moja ledja I ljubi svako mesto gde je bolelo. I samo tako briše bol i sećanje na te užasne dane, pisajući ove slatke reči po mojim ledjima.

- Zašto drhtiš kada te dodirnem? - Pita me a ja ne znam šta da mu odgovorim sem da spustim pogled.

Svoje usne približi mom uhu i polako šapuće, dok sa svakim šapatom meni provri krv u venama.

- Prijam ti. Želiš ovo. Na žalost nastaviće se večeras. - A onda se i uspravio.

- Sada moramo na otvaranje. - Stavljajući ruke u džep krene da mi se smeška pokvareno, ali ne na onaj gadan način kao što je Viktor to radio.

Okrećem se a on mi uzima ruku i stavlja pod njegovu. Jedva čekam da me te usne ponovo poljube.