Svetlost u tami

9

Bogdan pov:

Čuo sam razgovor izmedju Marije i Nine,idu u klub noćas da proslave novi posao.Naravno idem i ja.Čuo sam da će da budu u klub Star,koji je moj,i naravno i ja ću biti u njemu noćas.

Dok sam završavao neka dokumenta u kancelariju,došao je Nikola zajedno sa još jednim našim drugom Vasilijem.

-Gde si brate-pozdravi me Nikola onako muški i za njim Vasilije.

-Evo završavam ova sranja vezano sa Rusiju.Aleksa Dimitrov hoće i da poslujemo kao firma i kao mafija.Ima milion i jedan zahtev.

-To onaj što treba da nam dostavi drogu i oružja iz Rusije?-pita me Vasilije.

-Jeste,trebalo bi za par sati da predju granicu.Jutros su krenuli.Nikola ti ćeš da ih dočekaš,jel tako?-pitam Nikolu.

-Ja ću,no hteo sam da te pitam za onu robu što trebaju njemci da nam pošalju.Kad ćemo da idemo za Njemačku da se dogovorimo sa onim Brunom?

-Trebalo bi za nedelju dana ako nešto nisu izmjenili,mada ne bi trebalo.Menjaju već dva mjeseca kad ćemo da se sastanemo jer Brunova žena ima nekih problema sa trudnoćom,pojma nemam.Ali budu li opet promijenili,najebaću im se majke.

-Čuo sam da je Bruno do ušiju zaljubljen u svoju ženu i da većinom posluje sa mafijašima koji su istinski zaljubljeni u svoju partnerku.Glupost najveća-kaže nam Vasilije dok Nikola prevrće očima jer mrzi kad neko priča o ljubavi,kao i ja.

-Idemo noćas u klub?-pitam mada me ne interesuje nešto puno,ja idem svakako,oni kako hoće.

-Idemo naravno,moram da se izduvam noćas.

-Važi,javi mi u koliko sati da budem u klub-kažem Nikoli.

-I meni isto-kaže Vasilije.

-Šaljem vam porukom.

-Dobro,da li ste...-krenuh da kažem,ali me prekine moj telefon.

-Samo da se javim,Nikolina me zove.

-Mi smo svakako trebali da završimo nešto,vidimo se brate-izašli su i ja sam se javio na telefon.

-Halo bato-javlja mi se Nikolina na telefon.

-Halo Niki,šta radiš mala?

-Ne zovi me mala imam 21 godinu,nisam mala-odbrusi mi ljutito.

-Za mene ćeš uvjek biti mala,šta radiš?

-Evo me kući sjedim,bila sam na predavanja danas i umorila sam se pa sam odmah došla kući,nisam se nigde zadržavala.Ti?

-Evo me u firmi završavam neka dokumenta.Jesi li bila kod doktora na kontrolu?

-Jesam,sve je okej.

-Dobro je,jeli te uznemiravao ko?

-Nije,niko me ne dira.

-Dobro je,ajde batino idi odmaraj,ja moram da završavam ova dokumenta pa se čujemo.

-Važi bato,ćaoo!

-Ćao zlato!-prekinem poziv i stavim ruku na glavu.

Nikolina je moja sestra od tetke,ali isto kao da je rodjena.Ona je jedina žena u mom životu.Studira medicinu u Londonu,često dolazi u Srbiju ali ja više volim da idem kod nje jer ne želim da joj se nešto desi na putu ka ovamo.Zbog mog posla,ona je morala da ispašta,i to nikad neću sebi oprostiti.Mrzim sebe zbog toga.

***

Uveče smo se Vasilije,Nikola i ja našli ispred kluba i zajedno ušli.Odmah sam je prepoznao.Nosila je rozu haljinu na bratele koja joj ide uz tijelo.Izgledala je savršeno.

Pjevala je zajedno sa Ninom na sred podijuma uz pjesmu od Dare Bubamare-Sangrija.

Dva zgodna fudbalera,
Pa pravac rivijera,
Ćao amore,ćao amore,ćao amore
...
Pitam se kome je posvetila pjesmu.Meni nije sigurno,pa ja nisam fudbaler.

Dok je igrala okrenula se ka ulazu i videla me i povukla Ninu i pokazala joj na nas.A Nina se nasmijala i mahnula nam.

Na kraju ću morati Mariju da smuvam preko Nine.

-Momci,ajmo ka njima-reko sam Vasiliju i Nikoli i pristali su.

Čim smo im prišli Nikola se bacio na muvanje Marije,a Vasilije na njihovu drugaricu Janu.

Ja sam prišao Mariji i zavrteo joj pramen kose oko prsta.

-Ćao Marija-kažem šmekerski.

-Jebi se seljaku-kaže i udari me po ruci.

-Znaš,trebala bi malo da proradiš na rječniku,nije pristojno da dama psuje.

-Izvinjavam se poštovani gospodine Jovanoviću,mogu li samo nešto da vam rečem ako vaše visočanstvo dozvoljava?-pita me sarkastično.

-Možeš naravno-nasmijem se i ona mi se približi korak.

-Možeš da mi se napušiš kurca seljaku jedan raspali-nasmije mi se slatko i okrene se i ode put šanka.