Svetlost u tami

12

Marija pov:

Dok smo ulazili svi su nas gledali čudno.Ja sam skrenula ka mom stolu a Bogdan je produžio ka svojoj kancelariji usput mi dobacivši da će me on vratiti kući.

Naravno to su svi čuli i odmah su se bacili na ogovaranje.

Dok sam ja kuckala nešto na lap topu,došla je Nina sa kafom u ruci.

-Mala,jesi li dobro?-pita me i pruža mi kafu.

-Jesam,malo sam se samo prehladila.

-Inače,htela sam nešto da te pitam-kažem joj i okrećem se ka njoj.

-Ko je momak zbog kog vec 2 noći ne spavaš u svoju kuću?-pitam je i podignem obrvu.

-A to...pa on je...-odgovara mu nesigurno.

-Da,ko je on?

-Nikola...Markovuć-kaže i spusti glavu.

-Bogdanov najbolji drug?Direktor firme?

-Da on....

-Znači ipak ima nečeg izmedju vas,sumnjala sam ali nisam bila sigurna-kažem joj dok se smijem.

-Pa ima ali nije ništa ozbiljno-kaže pa opet spusti glavu...

-Nemoj da dopustiš da te povrijedu ni slučajno.Čula sam priče o tome kako mijenja devojka isto kao i Bogdan.Pazi se.

-Hoću,hvala ti-kaže i nasmije mi se.

-A šta je sa tobom i Bogdanom?Jutros sam ga vidlea da leži pored tebe-pita me dok nešto kucka na lap topu.

-Ne znam,sviđa mi se ali me je strah da me ne povrijedi.

-Marija,on nije kao tvoj otac.Jeste šef mafije i sve to,ali vidim da mu se svidjaš.Možda bi trebala da mu daš šansu-kaže i pogleda me značajno.

-Možda si upravu,možda stvarno trebam da mu dam šansu.

-I ja mislim,ajde sad da završimo ove izveštaje,poslije nam je sastanak sa Bogdanom,moramo da pričamo oko nekih suparničkih firmi.

****

Opet sam sjela na fotelju pored Bogdana,dok je Nina sjela pored mene a Nikola preko puta Nine,prekoputa mene je sjela Milica,što znači da je ona sjedela sa druge Bogdanove strane,prelijepo.

Dok smo spremali neke izveštaje,ušao je Bogdan i namignuo mi,a ja sam se blago nasmiješila.Milici to nije promaklo i odmah me je pogledala ubilački.

Iza Bogdana je ušla jedna starija žena,mislim da ima oko 50 godina.

-Milice,možeš li molim te da pređeš na drugu fotelju,tu treba Marijana da sjedi kao moja sekretarica-kaže Bogdan Milica dok ga ona gleda zabezaknuto.

-Zašto se ova prekoputa mene ne pomjeri?-pita Milica pokazavši rukom na mene.

-Zato što ja želim da se ti pomjeriš-kaže joj i ona bijesno ustane i pogleda me poprijeko a ja joj se samo nasmijem pobednicki.

-E ovako,pošto smo dobili dojavu da cure informacije iz ove firme do suparničkih,našli smo i ko je to prenosio,moraćemo da ih tužimo.Marija,Nina i Vuk će raditi sa Sarom oko tužbe.Ema će raditi sa Milicom oko medija, a Aleksa i Sandra će kucati izveštaje oko novog projekta.Projekat moramo završiti do sledeće srijede,tako da odmah bacite na posao.

Svi smo počeli da obavljamo svoje obaveze.Sara je jako draga žena,ima dvoje malo djece i baš su slatki.Bogdan je dolazio par puta da nas obiđe,i svaki put mi je namignuo.

Kasno uveče smo završili sa jednim dijelom,ostalo nam je još dosta ali nismo imali snage više.Svi smo krenuli kući ali ja sam se onda sjetila da nemam auto.Nina je pošla kod Nikole,a meni je daleko da idem pješke sama.Morala sam pitati Bogdana da me prebaci.

Vrata su mu bila odškrinuta pa sam samo krenula da udjem ali sam čula ženski glas.

-Jesam ti nedostajala?-Milica

-Ne,nisi-odgovara Bogdan drsko a ja se nasmijem.

-Dugo me nisi jebao-kad je to rekla došlo mi je da se ispovratim.

-Ajde Milice idi kući kasno je-kaže joj i čujem kako ustaje iz stolice.

-Bogdane,šta se dešava?Obično me nikad nisi odbijao?Jel zbog one male stažistknjine Marije?-pita Milica iznervirano.

-Možda jeste,možda nije.Ne treba to da te interesuje.

-Nije ni bitno,svakako i da je jebeš opet ćeš se vratiti kod mene u krevet kao svaki put-kaže Milica tešući sebe.

-Vidi Milice,ti vrlo dobro znaš da izmedju mene i tebe je samo bio seks i ništa više.A i toga više neće biti jer ne želim da pokvarim odnos sa Marijom.

-Znači ta mala ti je pomutila razum.Ta mala kurvica!-kaže Milica i odjednom se čuje kako se nešto slomilo.

-Ovo će ti biti zadnji put da si tako nešto rekla za nju,jeli jasno!?-vikne Bogdan.

-J...jasno je-promuca Milica.

-Dobro,sad se gubi iz moje kancelarije.

Brzo sam se sakrila iza nekih vrata da me ne vidi.Kad sam je izgubila iz vida,pokucala sam na vrata i čekala da mi Bogdan kaže napred

-Napred-i rekao je.

-Bogdane-rekla sam tiho i on je podigao glavu sa nekih papira i nasmija mi se blago.

-Čekaj me sad ću za minut završiti pa ću te odvesti kući-kaže i počne da skuplja neke papire.

-Odakle znaš da sam htela to da te pitam?

-Znam-samo je to rekao i krenuo put mene.

Krenuli smo ka liftu a on je stavio svoju ruku na dnu mojih ledja.Opet sam se naježila.

-U redu-kažem odjednom.

-Šta u redu-pita me i okrene se ka meni.

-Daću nam šansu-kažem mu a on se nasmije i uhvati me za glavu.

-Stvarno?-pita me.

-Stvarno.Osjećam isto što i ti,ali me je strah...

-Ne treba da te bude strah,ja sam tu,ne može ti niko ništa-kaže i poljubime.

Kad me odvojio od sebe nasmijala sam se i rekla mu

-Vjerujem ti.

Ovog puta ja njega poljubim i sve više produbljem poljubac dok se lift nije otvorio.