Svetlost u tami

26

Bogdan pov:
Evo je ispred mene.
Prošlo je 3 godine od kako sam je zadnji put poljubio,pomirisao,zagrlio.
Nedostajala mi je,ali ona je mene napustila.

Gledam  kako ona i Nina stoje nepomično i gledaju u mene dok mi kurva igra u krilu.

Nikad nisam provjeravao gde je i šta radi.Čuo sam priče iz firme da baš dobro radi u jednoj advokatskoj firmi i da uživa u bogatstvu.Bilo mi je drago zbog nje jer je ispunila svoj san.

Gledamo se baš dugo i niko od nas dvoje nema namjeru da skrene pogled.

Tek sam došao sebi kad me je Vasilije ćušnuo rukom.

-Brate,zaboravi je večeras,zabavi se malo-kaže mi i pruži mi piće.

Ispijem je na eks i odmah uzmem drugo.

Ona me i dalje gleda i drži se za ogrlicu.Ogrlicu koju sam joj ja kupio kad se preselila kod mene.

Prošaram pogledom po njoj,i vidim da se promijenila.

Ima punije grudi i oblikovano dupe.Ima tezovažu na ruci,mala je ali se da primetiti.Ne mogu da vidim šta je na njoj ali mislim da je neki cvijet.

Obučena je skupo.Nosi haljinu koja prekriva dosta ali opet odiše seksibilom.

Vidi kako sam je odmjerio i odmah izadje iz transa i vrati se u realnost.Nina je povuče ka sebi i one se izgube u gužvi a ja odlučim da se posvetim kurvi koja mi igra u naručju.

Marija pov:

Promijenio se,razmišljam dok sjedim u separeu sa Ninom i ispijam po ko zna koje piće.

Izgleda muževnije.Mišići su mu deset puta razvijeniji od prije.Tetovaže mu još više dolaze do izražaja.
Nedostajao mi je,ali ne smije da mi nedostaje.Ja sam se odlučila za ovo.Ja sam odlučila da odem i napustim ga.To je bila moja odluka i više nema povratka.

-Šta će on u Barseloni?-zapita se Nina na glas.

-Ne znam,možda je došao poslom-odgovorim joj odsutno.

-Srela sam se sa Nikolom kad sam bila na sastanak sa Stivenom-okrenem se ka njoj.

-Je li ti rekao nešto?

-Ha-podsmehnem se-jeste,rekao mi je,svašta mi je rekao-kažem joj i eksiram još jednu čašicu.

-Polako Marija,pijana si dovoljno,ne mogu te vući do stana-pokušava Nina da me urazumi ali je ne slušam.

Pila sam tako u nedogled svo vrijeme osjećajući nečiji pogled na sebi.

Okrenem se oko sebe da vidim ko me gleda,i naravno...ko će drugi sem Bogdana.

Ljubi se sa nekom devojkom i gleda u mene.Radi mi to iz inata.

E pa nećemo tako.Nisam ja ona ista Marija od pre 3 godine.

-Nina,ajmo da igramo-kažem joj i dalje gledajući u njih.

-Ajmo ali...šta koji kurac-uzvikne kad vidi gde gledam.

-Vidji đžukele-prosikće i brzo ustane i krene ka DJ.

Vrati se do mene i povuče me ka podijumu.

-Tražila sam jednu pjesmu od DJ da pusti,svideće ti se-kaže i u tom trenutku krene pjesma od Milice Pavlovic-Boginja.

Ni poruke, ni poziva i soba već me proziva
Što spavam sama
Pa zovem nedostupan broj i sebe lažem da si moj
O, kakva drama (O, kakva drama)

Crna svila, polumrak, vino diže pritisak
Samu sebe zavodim (Zavodim)
A ti noć već devetu u ko zna čijem krevetu
Jasno je sve, ne stidi se

Ubija me taj tvoj ukus loš (O-oh)
Što i pored boginje bi još
Ma slušaj, duguješ mi suze, krv i znoj (O-oh)
Ti bi da ti budem samo broj, ma nemoj? (Ma nemoj?)

Nina i ja igramo ludački i pjevamo,pogledam ka Bogdanu i vidim da me on vec gleda.Namignem mu i pošaljem vazdušni poljubac.

Igrale smo tako još malo dok mi nije pocela da se manta pred ocima od alkohola.

Sjela sam kod šanka i naručila gaziranu vodu da malo ovaj alkohol ubijem.

Dok sam ispijala svoju vodu osjetila sam neciju ruku na butini.Okrenula sam se i videla momka koji mi je bio poznat od nekud ali se ne mogu sjetiti.

-Zaboravila si me?-pita me sa nekim smješkom na licu.

-Očigledno-kažem i pomjerim mu ruku sa moje butine.

-Išli smo na isti fakultet ovde u Barseloni.Jednom sam ti se nabacivao ali si me odjebala-kaže i nasmije mi se.

-A,sjećam te se,stalno si trčkao za mnom,čak si mi jednom doneo polu praznu bombonjeru i rekao da je pola pojeo tvoj pas-sjetim se toga i nasmijem se.

-Ah...da...znači sjećaš se toga blama-kaže postidjeno.

-Sjećam,ali opušteno.Bilo mi je simpatično-pokušavam da ubijem tu neprijatnost.

-Pa jesi li sama?-pita me dok se naslanja na šank.

-Pa sa drugaricom ali se ona izgubila negde tako da sam sama-kažem mu i ispijem vodu do kraja.

-Ti?-pitam ga iz pristojnosti,ne zanima me.

-Sa poslovnim saradnicima sam-kaže i pokaže mi prstom na separe gde Bogdan sjedi,naravno da nas gleda.

-Sa Bogdanom Jovanovićem si?-pitam ga znatiželjno.

-Da,znaš ga?

-Nažalost,radila sam kod njega u firmi kao stažista-neću mu reći sigurno da smo bili u vezi.

-Pa,koliko imaš godina?-pita me.

-Jesmo li ovo na ispitivanju...-pokušavam da mu se sjetim imena.

-Damjan-kaže.

-Damjane...da...znala sam-kažem malo postidjeno.

-Nismo,samo me zanima.

-Imam 25,ti?

-28-kaže i naruči neki viski.

-Promijenila si se od fakulteta.

-Jesam-kažem mu i naručim opet piće,ne mogu više gaziranu vodu.

Ispijem to pice i uzmem ga za ruku.

-Ajmo da plešemo-ne znam zašto ali imam enegrije da plešem cijelu noć.

U pozadini je išla pjesma on Shakire i Rihhane-Can't Remember To Forget You.

Svoje ruke sam položila na njegov vrat a on svoje na moj struk.Plesali smo lagano ali opet seksibilno.Dajem glavu da je Bogdan sad ljubomoran.

Na pola pjesme je Damjan počeo da mi se približava polako usnama dok nisam osjetila njegov dah na mojim usnama.

Poljubila sam ga.

Ljubili smo se gladno ali opet nežno.

Kad smo se odvojili bili smo zadihani i tek tad sam shvatila šta sam uradila.