Svetlost u tami

13

Bogdan pov:

Nakon onog stravstvenog poljupca u liftu,imao sam užasnu želju za seksom,ali sa njom.

Napalio sam se ko klinac neki.

Onaj poljubac smo ponovili ispred njene zgrade kad sam je dovezao.Ali ovog puta je bio duži.

Imam u planu da je oženim i rodim desetoro srpčića.I taj plan će se ostvariti.

Ono što sam sa njom osjetio,nisam ni sa jednom ženom do sad.

Volim je i ako smo samo sat vremena u vezi.

Volim je toliko da bih spalio svakog zbog koga bi pustila suzu.

Volim je i neću dozvoliti nikome da nam bude prepreka.

***

Čim sam došao kući,morao sam ispod tuša da malo smirim svog prijatelja dolje.Onaj poljubac ga je baš napalio.

Kad sam to završio pozvao sam Mariju na telefon i poželeo joj laku noć.

Marija pov:

Prvo što sam videla kad sam ušla u stan jeste Ninu kako stoji kod prozora i smije mi se.Sigurno je vidjela kako se ljubimo.

-Ajde Nina reci šta imaš da kažeš-kažem joj jer vidim da ne može da izdrži više.

-Jesam li ti reklaaa!-vikne.

-Rekla sam da ćete se smuvati!Znala sam!Ja sve znam!-viče kroz kuću dok se vrti-Ti mi nisi vjerovala,ali evo!Sad se ljubite ispred zgrade!

-Da,da znala si.Bravoo!Ajmo sad da večeramo-brzo sam prešla na drugu temu.

-A ne ne ne,prvo ćeš da mi ispričaš sve u vezi vas dvoje-kaže i vuče me da sjednem.

-Može li to malo kasnije,baš sam umorna i gladna-krenem da ustanem ali me ona vrati na  kauč.

-Ne,sve ćeš mi reći upravo sada!

-Dobro,oni veče u klubu....

I tako smo pričale o Bogdanu i meni dok mi nije zazvonio telefon.Bogdan je zvao i poželo mi laku noć.

Mislim da nisam pogriješila što sam nam dala šansu.

Možda on nije najbolji čovjek na svijetu,ali mom životu je svakako trebalo malo akcije,samo je crno bijel,a to počinje da mi bude dosadno.

Nina mi je stalno pričala da trebam momka da nadjem,ali ne nekog preduzetnika,nekog dosadnog.No nekog od kojeg se svi plaše.Koji se ne plaši ničega i koji će da me zaštiti.Nekog koji bi cijeli svijet zapalio za mene i moju suzu.Nekog ko bi bio za sve ostale opasan al za mene stalno nasmijan i samo moj.

I našla sam ga.
Ili je on našao mene.

Nikad nećemo saznati.

***

Probudila sam se odmorno i nasmijano.A smešak mi je postao još veći kad sam vidjela njegovu porulu.

Dobro jutro ljubavi,čekaću te ispred zgrade da idemo zajedno na posao.

Od tolikog uzbudjena sam samo skočila sa kreveta i uganula stopalo.Od boli sam samo pala na pod i počela da plačem.Nina čim je ušla pitala me je zašto plačem.

-Uganula sam nogu-kažem i šmrcnem.

-Ajde ustani polako da ti stavim led na otok-kaže i ode po led.

-Evo me,donijela sam-kaže i stavi mi led na otok.

-Boli li puno?-pita me dok gleda otok.

-Da-kažem i šmrcnem.

-Mislim da je najbolje da ne ideš danas na posao.

-Idem,ne interesuje me.

-Marija,nije ti dobro noga moraš da odmaraš.

-Ne moram,idem na posao-kažem joj i polako se ustanem i pridržim da ormar da ne padnem.

Nekako sam napravila korak i uzela iz ormara garderobu koju ću da nosim,obukla se i očešljala kosu.

Dok sam oblačila štikle stigla mi je poruka od Bogdana da je ispred.Ne znam kako ću u njima hodat,ali moram nekako.Imam ja i patike,ali mi ne ide u patike na posao.Štikla je dosta mala,ali opet štikla.Ovo su najudobnije koje imam,tako da se nadam da se neću prosuti nedje usput.

Polako silazim niz stepenice i idem put Bogdana koji se naslonio na džip i kucka nešto na telefon i kad čuje otvaranje vrata,podiže pogled.

Polako sam išla ka njemu,pokušavajući da se ne oslonim puno na ovu nogu,nadam se da Bogdan nije primetio kako hodam.

Prilazim mu i poljubim ga.

-Prelijepa si-kaže mi pa me poljubi u čelo.

Kad smo sjeli u auto,pričali smo o nekim bezveze temama i slušali muziku na radiju.

Čim smo stigli ispred firme,Bogdan je došao do mojih vrata i otvorio mi ih.Potpuno sam zaboravila da me boli noga i odmah sam staal na nju i naravno da me je zaboljelo.

-Au-uzviknem i napravim bolnu facu.

-Šta ti je?-pita me Bogdan zabrinuto.

-Jutros sam malo uganula nogu,pa me boli,ništa strašno,mogu da hodam.

-Uhvati me za ruku i nasloni se na mene-kaže mi i pruži mi ruku.Odmah sam prihvatila ali mi je i dalje bilo teško da hodam.

Kad smo stigli na ulaz od firme Bogdan je samo odjednom stao i okrenuo se ka meni.

-Ne možeš tako,boli te-kaže i uzme me u naručje.

-Bogdane!Spusti me svi nas gledaju!-kažem mu ali me on ne sluša.

-Boli me kurac,neka gledaju-kaže i nastavi da ide prema svojoj kancelariji.

-Ti si lud-kažem mu i naslonim se na njegova prsa.Miriše božanstveno.

Čim smo ušli u kancelariju spustio me je na fotelju i naručio nam kafu.

-Cio dan ćeš da budeš kod mene u kancelariju i da odmaraš.Ima i ovu fotelju tako da možeš i da odspavaš malo ako ti se spava-kaže mi i pokaže rukom na fotelju u ćošku.

Fotelja je više bila kao trosed neki.Vidi se da je potrošio dosta na nju.

-Ali Bogdane,ja imam posla,moram da radim.Plaćaš me za to,sjećaš se?

-Ako ti se radi,doneću ti papire tu pa radi-kaže i u tom trenutku neko pokuca na vrata.

-Slobodni-kaže Bogdan i ulazi Marijana sa dvije kafe.

-Izvoli Boki-kaže Bogdanu i stavi mu kafu na sto.

-Izvoli zlato-kaže meni i stavi ispred mene kafu i kolačić.Zašto sam ja dobila kolačić a Bogdan ne?

-Hvala Vam.

-Hvala Marijana-kaže joj Bogdan i nasmije joj se istinski.

Ona mu uzvrati osmjeh i izadje iz kancelarije.

-Zašto sam ja dobila kolačić a ti ne?

-Zato što ti uz kafu uvjek jedeš kolač neki,a ja ne.

-Okle znaš da ja jedem kolač uz kafu?-pitam ga začudjeno.

-Jednostavno znam-kaže i sjedne u fotelju i počne da radi nešto na lap topu.

Pošto je i meni bilo dosadno,i ja sam uzela da završavam neka dokumenta.