Svetlost u tami

31

Bogdan pov:
-Izvoli-dodam joj duksericu i trenerku.

-Hvala-kaže i krene na sprat.

-Gde ćeš?-pitam je.

-Pa na sprat da se presvučem.

-Prehladno je gore,presvuci se ovde,okrenuću se-kažem joj i okrenem se.

-Nemoj slučajno da si se okrenuo,polomiću ti i ruke i noge-nasmijem se na ovu njenu pretnju jer znam da nema snage ni da me gurne a ne polomi.

-Jesi li se presvukla?-pitam je i dalje gledajuci u zid.

-Ne mogu da dohvatim šlic-kaže.

Okrenem se i vidim kako muke muči da ga dohvati.

-Evo ja ću,okreni se-kažem joj i ona se okrene.

Polako joj prelazim prstima preko ledja dok nisam došao do šlica.

-Jesi li-pita me i prekine me u mojim fantazijama.

-Evo-naglo povučem šlic i haljina joj sklizne i padne na pod i ona ostaje naga predamnom u crvenim tangama.

Pogledam joj ka zadnjici i vidim tetovažu u donjem dijelu ledja,na kojoj piše sitnim slovima "Samo tvoja"

Ona se brzo okrene i duksom prekrije grudi.

-Šta ti misliš da radiš!?-pita me iznervirano.

-Samo moja...-kažem sa nekim neastašnim osmijehom.

-Šta pričaš ti!?

-Na tvojoj tetovaži piše samo tvoja,je li to posvećeno meni?-pitam i približim joj se korak a ona se odmakne.

-Šta...n...ne...ta tetovaža nema veze sa tobom-kaže izgubljeno.

-Isto i nema-kažem joj i počnem joj se približavat a ona se samo odaljava.

-Bogdane,ne pričaj gluposti,mi smo završili-kaže kad se zabije u zid.

-To ti misliš,za mene smo oduvijek postojali-kažem i počnem da joj ljubim vrat.

-Ne...nemoj Bogdane...-odvoji me od sebe.

-Zašto?-pitam je tiho.

-Nećemo ponavaljati greške iz prošlosti-kaže.

-Mi nismo bili greška.

-Jesmo,a ja učim na svojim greškama-kaže i odalji se od mene.

-E pa ja volim da ih ponavaljam-odgovorim joj i nasrnem na njene usne.

Vrlo brzo je počela da uzvaraća i da mi skida jedan po jedan komad odjeće.

Legli smo na pod kraj kamina i cijelu noć vodili ljubav kao da sjutra ne postoji.