Svetlost u tami

23

Bogdan pov:
(7 dana kasnije)
Našao sam ih i mučio kad god sam imao priliku.Gušio ih sa kesom.Odsekao im onaj njihov ponos.Puštao sam zmije po njima da gmižu.Škorpione i paukove takodje.Udarao ih bičem po cijelom tijelu.To je sve trajalo 7 dana,danas sam to završio.Ispucao sam svakome metak u noge prvo,pa u ruke,pa u stomak i na kraju u glavu.

Mislio sam da će mi biti lakše,ali nije,nije mi lakše.

Marija je već 7 dana u bolnici i danas izlazi.Išao sam stalno kod nje ali ona nije pričala ni sa kim.Nije htela ni da jede ništa.Osušila se skroz.Tu i tamo bi pojela po koji zalogaj ali to je to.

Danas sam je doveo kući,ali ona se odmah zatvorila u sobu i legla u krevet.Od onog dana nije plakala uopšte.Nije ni suzu pustila.

Spremio sam nam večeru i doneo joj u krevet.Pojela je samo 3 zalogaja i popila malo vode i više nije mogla.

-Ljubavi,moraš još nešto da pojedeš,skroz si se osušila.Razbolećeš se tako-kažem joj blago.

-Nisam gladna,da sam gladna pojela bih više.Hoću da spavam,umorna sam-kaže i  okrene se na stranu i zatvori oči.

-Dobro-kažem joj i izadjem iz sobe.

Istuširao sam se i legao pored nje.Legao sam na ledja i gledao u plafon i razmišljao o nama i o tome šta će biti sa nama nakon ovoga.

Moje razmišljanje je prekinula Marija koja se okrenula ka meni i pogledala me je.Poljubio sam je u glavu a ona me je poljubila u usta nežno.

Uzvratio sam joj a ona je počel da produbljuje poljubac koji je iz nežnog prerastao u stravstven poljubac.

Ustane i opkorači me,guzu stavi na moje međunožje ne prekidajući poljubac.

-Ljubavi,ne smijemo,rana ti je još sveža-kažem joj kad odvojim usne od nje.

-Molim te,vodi ljubav noćas sa mnom-ponovo me ljubi i skida svoju spavaćicu preko glave.

Uzvratim joj poljubac i počnem da joj ljubim vrat.Rukama joj mesim grudi dok ona stenje.Okrenem je tako da ona bude ispod mene.Skinem bokserice i polako udjem u nju.
Dok ulazim u nju gledamo se u oči.Jednom rukom drzim njene ruke iznad glave a druga ruka mi je na njenom struku.

Stenje i uvija se ispod mene,a ja ulazim u nju istim tempon.Ona je brzo svršila ali ja sam joj svršio na posteljini,jer joj je zabranjeno da zatrudni narednih godinu dana.

Bacim se na krevet pored nje i privlačim je ka sebi da bi mi legla na grudima.I tako smo zaspali.

Ujutru,umjesto da me je dočekala Marija pored,dočekalo me je pismo.

Brzo sam ga otvorio i počeo da čitam.

Ljubavi,

Odlazim.

Dok čitaš ovo pismo,ja sam vjerovatno već na putu za možda neki bolji život,ali ovog puta bez tebe.Ovo mi je drugi put da započinjem svoj život ispočetka.Volim te,ne odlazim zato što te ne volim.Odlazim zato što je tako najbolje za oboje.
Nemoj da me čekaš.neću se vratiti.Idem daleko od ovog grada,daleko od tebe.Ne mrzim te,ne krivim tebe zbog naše bebe.Nije joj bilo sudjeno,nažalost.
Ako me pitaš da li se kajem što sam bila sa tobom,ne.Ne kajem se.Sve bih opet ponovila.Svaki trenutak sa tobom bih ponovo proživela da mogu.

Bilo je lijepo dok je trajalo,ali svemu lijepom dodje kraj kad tad.Ovo je kraj za nas.

S ljubavlju,
tvoja Marija.

Napustila me je...Otišla je od mene...Ponovo sam ostao sam...