NAJNEŽNIJI

3.deo

"Ideš li na zabavu sa mnom?"- slegla sam ramenima i spustila knjigu na sto.

"Ne bih, iskrena da budem, glupo mi je jer ne znam nikoga. A i ne znam kako da se obučem... Nisam ništa ponela..."- osmehnula se i prišla mi hvatajući me za ruku. Povukla me u svoju sobu i lagano otvorila veliki stari ormar neke prijatne bež boje.

Sela sam na njen mekani krevet i osmehnula se jer ne znam šta joj je na umu. Izvadila je prelepe haljine, letnje i lude, bile su savršene za ove njihove tople dane i lagane povetarce.

"Ovo sam nosila kad sam bila tvojih godina. Oprala sam ih pre nego što ćeš doći jer mi je već bilo u planu da ti ih sve dam. Ova mi je najlepša..."- bila je nežno plava sa nekim sitnim ružičastim cvetićima, na struku se poznavao lep korset istog materijala, a kopčala se napred, preko grudi i stomaka. Uzela sam ih sve i poljubila je na blic u obraz.

"Idem da se spremi onda..."

"Ideš?!"

"Idem..."- zagrlila me snažno i pustila me da odem i istušira se jer čitav dan ležimo u prašini pored Crnog.

Imala sam dozu straha od nepoznatog, ali sam u glavi samo imala to da želim da promenim nešto, vreme je. Možda mi zaista ovde bude tako lepo.

Ipak ja krojim svoje vreme, od mene sve zavisi.

.....

"Predivna si, mila!"- rekla je kad sam sišla sa sprata. Zaista se i jesam tako osećala. Uvila sam kosu u blage lokne i obuka preslatke braon čizmice koje mi je baka dala. Takođe iz svog garderobera.

"Savršeno ti stoji sve. Podsećaš me na mene kad sam bila tako mlada..."- zagrlila me snažno i pogurala da izađem prva. Zaključaka je kuću i uhvatila me pod ruku.
Uz šetnju sa njom do tog kafića mi i nije trebalo mnogo od naše kuće, već na ulazu bilo je dosta ljudi, svih generacija. Povela me ka svom društvu i prvo me predstavila svima, neki su me se i sećali, kao i ja njih.

"Ovo je Vilova majka, teta Teona..."- rukovale smo se, a ona je milo zatim uzviknula.

"Prelepa si. Porasla cira. Hajde da te mi matori ne zadržavamo, uđi unutra, tamo su svi mlađi..."- mahnula sam im svima i poljubila baku, sa kojom sam se ubrzo rastala. Ušla sam u kafić koji je kao u onim kaubojskim filmovima imao drvena vrata na pola koja se lako otvaraju.

Razgledala sam ljude, pokušavala da se setim nekoga, ali mi baš i nije polazilo za rukom.

"Iris?"- osvrnula sam se kratko na momka frćkave plave kose koja je virela ispod bež kaubojskog šešira sa nekim smeđim dezenima.

"Timi?"- šapnula sam nepoverljivo nakon čega me privukao u svoj snažan zagrljaj. Ojačao je od onda kad smo se družili.

"Kako si mi falila! Dugo se nismo videli, pogledaj ti nju..."- zavrteo me kao da sam pero na šta sam se nasmejala i ponovo ga zagrlila.

"I ti si porastao. Pogledaj se..."- udaljila sam se i odmerila ga kratko. Zaista je postao prelep mladić.

"Hoće to od ovih naših poslova. Hajde da popijemo nešto. Da upoznaš ostale. Zapravo... Da ih se prisetiš..."- nasmejala smo se i čvrsto se uhvatili za ruke da se ne bih izgubila dok me vodi kroz masu.

Seli smo za šank i naručili piće. Pričali smo o svemu i svačemu dok ono nije došlo. On je meni pričao o tome šta sam sve ovde propustila, a ja njemu o tome kakav je grad u kom sada živim.

"Eno ih naši..."- podigao je ruku visoko mahnuvši grupici momaka i devojaka koji su tek stigli. Uhvatila me mala trema od broja ljudi koje ću upoznati, ali sam samo duboko udahnula i skupila petlju da to jednostavno učinim...

Nastaviće se....