"Linzi, sećaš je se..."- zaista, ista riđokosa devojčica kakvu pamtim, nasmejana i prelepa. Nekada smo se lepo družile. Bila je moja najbolja drugarica iz detinjstva. Stalno bi dolazila kod nas rano ujutro i čitave dane bismo provodile unaokolo.
"Bela, Hadson, Alis i na kraju Džimi.."- rukovala sam se sa svima uz osmeh, a onda začas izgubila pamet, kad mi se pogled sreo sa njegovim. Njega sam se zapravo, najviše sećala od svih. Sve sam videla kroz maglu, ali njega, njega sam se jasno sećala. Bio je najlepši dečak u našem društvu, to se nije promenilo ni sada.
Prišao je ležerno momcima, a šarmom obasuo devojke. Bio je prelep, ali drugačiji nekako. Malo viši nego što ga pamtim, krupniji u ramenima i ozbiljniji u licu. Imao je oštre crte brade i krupne zelene oči koje su me pronicljivo gledale.
"Kris, sećaš li se Irine?"- odmerio me zbunjeno i pružio mi svoju ruku. Kad sam spustila svoj dlan u njegov, moja ruka je postala tako sitna odjednom. Te zelenkaste oči šarale su mojim licem, ali rekla bih da nema pojma ko sam.
"Ne može me se setiti, kad nikada nije hteo da se igra sa mnom jer sam bila najmlađa..."- rekla sam nabacujući mu osmehom osećaj krivice.
"Ah da... sećam se. Bila si mala, sa dve riđe kikice koje nisi skidala i bila si užasno naporno dete..."- začkiljio je u mene ponosno misleći da me to uvredilo ili ućutkalo, a ja sam još prkosnije rekla:
"Malo manje umišljeno od tebe tada, doduše..."- svi su prasnuli u smeh pa i on sam, imao je tako lep osmeh. Još lepše usne. Nekako svetle, malo punije, ali ne previše, taman onako sočno ispunjene. Da čovek kad ga vidi misli samo o ljubljenju... nije li to šašavo?
"Uvek ste bili ovakvi..."- Timi se našali prevrćući očima, čim je započela neka njihova pesma oni su svi zauzeli podijum, ja nisam htela jer se baš i nisam sećala tih koraka, a Timi je za to imao razumevanja.
"Neću ni ja. Znate da ne volim..."- reko je on i seo do mene na Timijevo mesto.
"Hej. Ti ideš sa mnom, svaki put to kažeš i onda ukraden svima veče..."- izgovorila je Bela zavodljivo i uhvatila ga za ruku. Malo se prenemagao, ali ipak toj njenoj zavodljivosti nije mogao da se odupre.
Zaista, umeo je da pleše najbolje od svih njih. S vremena na vreme, u tom plesu pogledao bi u mene, kao da želi da mu priđem i samo se ubacim u to. Izgleda da voli sigurne i samouverene žene, a tu se mnogo razilazimo.
"Hajde Iris..."- Linzi mi ni od kuda priđe i povuče me kod njih u sam centar. Setila sam se koraka, ali mi je bilo glupo da počnem da plešem. To je trajalo sve dok me nečija ruka nije snažno zavrtela kao da sam pero.
Prsa su nam se stopila i za tren je stalo sve u meni. Jedva da sam dodala od njegove blizine.
Lagano me prisetio prvog koraka, a ostali su glatko samo krenuli za njim da se nižu. Osmehnula sam se kad sam shvatila da mi zapravo ide jako dobro. Muzika je postajala sve brža i retko ko je ostajao da igra sem nas dvoje. Osećala sam se kao da ovo čitav život radim.
Kroz glavu mi je prolazio momenat kad sam sve ovo naučila, zapravo i tad je tu bio on. Mnogo se nervirao što su svi shvatili korake tad osim mene, a vidi nas sad.
"Opusti se.."- šapnuo je zavrtevši me još jednom. Kako se to radi u njegovom prisustvu?!
Muzika je stala i svi su krenuli da nam aplaudiraju, zadihano sam se nasmešila i pridružila se aplauzu koji definitivno treba da ide njemu jer on je zaslužan za ovo.
"Dobra si!"- Timi me potapše po ramenu kad im prođemo te i ostali krenu da me hvale.
"Da, savršena plesačica. Nema šta..."- Bela prozuju kratko uz odsečan pogled Krisu i kao furija besno izleti iz kafića. Coknuo je jezikom "Bila si dobra..."- rekao je kratko i pošao za njom, međutim, u toj brzini, njegov šešir je spao, mada se na njega nije ni osvrnuo.
Uzela sam ga sa poda i smestila ga na svoju glavu, malo je bio veći ali nisam marila za to.
"Ljubomorna je..."- Linzi mi šapne tiho.
"Njih dvoje su zajedno?"
"Može se reći..."- Timi doda kratko i nastavi da posmatra hoće li se vratiti. Međutim to se nije desilo, pa je i moje raspoloženje opalo.
Nastaviće se...
