NAJNEŽNIJI

10.deo

"Šta to osećaš?"- upitala sam radoznalo i nežno.

"Slabost, razoružanost, nadu..."

"Nadu u šta?"- odmahnuo je glavom i skrenuo svoj pogled. Kao da me ne poznaje makar malo, prstom sam nežno dodirnula njegovu bradu na šta se blago osmehnuo.

"Želiš da me nateraš da te ljubim toliko da glavu izgubiš zbog mene hm?"

"Želim"- iznenađen me odmeri kratkim pogledom, nije mu mnogo trebalo da me zgrabi i smesti me u svoje krilo. Gledao me najnežnijim očima, sa najmekšim izrazom lica, dok je njegovo telo vapelo za potpuno suprotnim. Spustila sam jagodice svojih prstiju na njegovo lice i njima krenula niz njega sve do njegovih mekih usnama.

"Irina-..."- taman je zaustio, kad se poljanom zahuhtalo Vihorovo njištanje. Krdo se uznemireno uzburkalo i krenulo da galopira unaokolo. Začuli smo pucnjavu koja je dopirala iz šume i brzo ustali. Kris se bez uzda popeo na Vihora i rukom me sa takvom lakoćom podigao u svoje naručje.

"Šta se dešava?"- uplašeno sam upitala, a on je bez govora uhvatio Vihora za grivu pretvarajući je u uzde. Čini mi se da je i konj sam znao da smo u nevolji, trčao je koliko god je brzo mogao, njegova snažna kopita udarala su o suvo tlo svom silinom da se cela zemlja oko njih tresla.

"Kristiane, plašim se...šta se dešava?"- odmahnuo je glavom i svojim telom napravio još mekše gnezdo u koje sam se kao miš uvukla.

.....

"Dobro si...tako sam se uplašila..."- baka je izgovorila brzo kad sam sjahala sa Vihora. Zagrlila me i pogledala u Kristiana.

"Zašto ste dođavola išli tamo!? Znaš da noću najčešće dolaze!"

"Oprostite, nisam hteo da je dovedem u opasnost..."

"Šta da su je ranili slučajno? Šta bi onda uradio?"- spustio je pogled i kao krivac zaćutao. Odvojila sam se od bake i šapnula da je sve okej iako ni sama ne znam šta smo tamo zatekli.

"Ne grdi ga. Nije znao.."

"Znao je!"

"Bako molim te..."

"Ne, baka ti je u pravu. Trebao sam da pazim. Nisam trebao da te vodim tamo, pogotovo ne sad. Nećemo više ići, izvinite. Laku noć."- poveo je Vihora za sobom i otišao bez pozdrava.

"Nikad više! Da li si razumela? Nikada više da nisi tako otišla bez da mi se prvo javiš i da ja to promotrim!"- lagano sam je obišla snuždena, iako sam znala da je u pravu, bila sam nekako ljuta što ga je tek tako oterala. Čini mi se da će on na sve zbog ovoga zaboraviti.

~Kristian pov~

Bio sam tako ljut na sebe, samo jedan pogrešan korak mogao je da je dovede u životnu opasnost. U najboljem slučaju bila bi ranjena.

Ušao sam u sobu i lagano se bacio na krevet, izuo sam se tako ležeći, a onda neko vreme nepomaknut tako  zureo u plafon. Iako sam trebao u mislima sebe da grdim, zbog svega što sam napravio, iskren da budem mislio sam samo o tome kako smo se zamalo poljubili.

Te njene usnice pune nekih ružičastih nijansi. Koliko sam joj bio blizu, zapazio sam dobro svaku njenu sitnu pegicu, čini mi se, kako vreme odmiče i što je više napolju, na suncu, one postaju sve vidljivije i upečatljivije, a to je čini neodoljivo slatkom.

Raskinuo sam sa Belom, ali joj to nisam rekao i ne znam da li ću jer, ovako makar držimo neku distancu. Plašim se šta bi sve moglo biti ako izgubim pamet i prepustim se tim zveravim plavim očima.

Nastaviće se....