NAJNEŽNIJI

5.deo

"Bilo mi je jako zabavno. Hvala vam što ste me primili u društvo..."

"Ne, hvala tebi što si se vratila i što nisi umišljena kao što smo svi mislili da ćeš biti"- rekla je Linzi.

"Kako mislite "svi mislili", vi ste-..."

"Znali smo da ćemo te naći večeras. Tvoja baka nam je rekla, ali smo malo strahovali da te grad promenio..."

"Drago mi je da nisam razočarala nikoga..."

"Osim Bele..."- nasmejala su se.

"Nije mi bio cilj. Nisam znala da su zajedno..."- rekla sam tiho i spustila pogled.

"Ma Bela je generalno umišljena, neka si ti nju oterala. Bolje ti nego ja..."- Timi me ponovo bocne ne bih li se oraspoložila. Rastali smo se jer su kuće na različitim stranama. Kako je baka već odavno otišla sa zabave kao i ostatak starijih, kući sam krenula sama.

Zastala sam pred ogradom za koju je Crni bio vezan, samo što je sad bio pušten, lagano je galopirao okolo.

Primetila sam i Krisa koji pokušava da ga smiri i uzjaše, što mu nije išlo. Konj bi ga svaki put zbacio, ali on nije odustao. Popela sam se na ogradu i sela kako bih posmatrala te padove, bili su bolni, ali pomalo i smešni.

Kratkim zviždukom kojim smo se Crni i ja upoznali, lako sam mu otela pažnju. Zbacio ga je ponovo i u galopu dotrčao do mene. Uhvatila sam ga za uzde i pogledala ga pravo u oči, umirio se, a onda mi dozvolio i da ga neometano uzjašem.

"Znam da je tvoj konj, ali... Ja bih promenila pristup..."- rekla sam uz osmeh i usmerila uzdama Crnog da dođe tik pred njega. Rukom je uhvatio uzde malo dalje od mojih i osmehnuo se.

"Video sam te jutros kako se maziš sa njim. Osvojila si njegovo srce..."

"Zar samo njegovo?"- pomazio ga je i prešao prstom po pletenici koju sam mu isplela jutros.

"Nikada mi nije dao da ga uzjašem, a još manje da mu diram grivu. Šta si mu uradila?"

"Pokazala sam mu da mu nudim slobodu i prijateljstvo, da ne bude usamljen..."- rekla sam tiho.

"Lepo ti stoji šešir..."- rekao je nakon nekoliko trenutaka tišine i nasmejao se, a ja sam se tek onda setila da mi idalje stoji na glavi. Skinula sam ga i vratila mu ga nameštajući ga na njegovu glavu kojoj taj šešir previše privlačno stoji.

"Tebi bolje stoji..."- rekla sam kroz osmeh. Zakoračila sam da siđem, ali se Crnom to nije dopalo pa se uznemirio. Kris je stegao uzde i spretno me uhvatio kako ne bih pala.

"Crni... To nije bilo lepo. Upravo sam te hvalila..."- rekla sam tiho gledajući u njega. Sve sam to govorila kako bih nekako ugasila tu neprijatnu tišinu među nama i taj njegov pogled.

"Znaš..."- spustio me ispred sebe i sa svoje glave skinuo šešir vraćajući ga na moju "Nisam hteo da se opet družimo..."

"I ti si imao predrasude?"

"Da si videla sebe onaj dan kad si došla i ti bi imala...."

"Kako znaš kako sam tad izgledala? Nisi bio tu..."- začuđeno sam upitala namestivši šešir.

"Ovo je malo mesto Iris, svi sve znaju i svi pričaju. Popravio bih taj utisak da sam na tvom mestu..."- klimnuli sam glavom i lagano krenula da se udaljavam.

"Trebala bih da pođem. Kasno je. Baka će brinuti..."- rekla sam i lagano mu okrenula leđa.

"Crnog možeš posećivati kad god poželiš..."- osmehnula sam se iskreno, ali mu to nisam dala da vidi. Mahnula sam mu kratko i pomazila Crnog u znak pozdrava.

Nastaviće se...