They Call Me Obsessive(Pauzirana)

Chapter 6

Sjedila je na mokroj travi pokraj rjeke,gledala je u predivan zalazak sunca.Pokušavala je da se okupira bilo čime samo kako bi i na trenutak zaboravila na svoj život,koji nije bio ni malo lak.
Isčupala je cvjet koji je povijeno visio iznad trave.Uzela ga je u svoje u ruke i radila što god sa njim ne bi li se okupirala.
U pozadini čuli su se koraci koji su sve glasniji i glasniji.Ti koraci sada su zastali i djevojka crne duge kose,blijedog lica ubrzo je sjela pored nje.
Delaney je blago okrenula glavu i ugledala Ariu.
Čudno je reći da se uplašila ali pogled na njenom licu bio je zamrznut u isčuđenom pogledu.
"Aria,pobogu gdje si bila do sad?Tražila sam te svugdje..." bacila je cvjet koji sada nije imao ni jednu laticu od njenog nervoznog čupanja.
"Kako misliš gdje sam bila?Uglavnom u svojoj sobi ili u biblioteci.Zašto si odjednim tako zabrinuta za mene?" gledala je u nju svojim tamno-plavim očima.Svoje crvene usne iskrivila je u jednu stranu,što je uvjek radila.
"U sobi,onako razbacana?To nisi ti,nikad je ne bi takvu ostavila.Aria,gdje si bila?"
Prije nego što je djevojka išta izgovorila,Delaney je izustila još jednu rječ.
"Istina,Aria"
"Kako misliš istina,zar bi te ja ikada lagala?Bila sam svo vrjeme tu,samo što si ti bila zauzeta svojim izmišljanjem pa me nisi ni primjetila." nervozno je pričala,brzo pomjerajući svoje blago ispucale usne kako bi sakrila ono što se zaista dogodilo.
Gledala je isčuđeno,znala je da joj nešto skriva samo što nije znala šta.Blago se ustala i sasvim blagim pokretima uputula se ka ogromnoj sivoj zgradi.
"Ne mora da bude istina sve ono što ti misliš.Pobogu ti imaš mentalnih problema..." viknula je što je jače mogla,malo je reći da su svi čuli.Zatim je pala na zemlju plakajući povijena dok su joj ruke grubo brisale suze s lica.
Došla je do svoje sobe i blagim pokretom otvorila vrata.Sve što je mogla da uradi u ovom trenutku je da se baci na svoj stari drveni krevet.
Nakon tri sata neprestanog ležanja i razmišljanja o svom nerazumljivom životu začula je korake ispred njene sobe.Ponadala se da je to Aria te se naglo ustala.Vrata su se otvarala,a ona je bila sve više i više nervozna.
"Gospođice Pratt,trebam Vas u svojoj kancelariji.Budite tamo." izgovorila je punašna žena sa hladnim izrazom lica.
Bila je to direktorica Haryln.
/šta li sam sada uradila/
Pomislila je i uputila se ka kancelariji kako joj je bilo i rečeno.
Nakon nekog vremena zastala je ispred sivih,pomalo ispucalih vrata te ih otvorila.
Pogledom je prošla po prostoriji prvo ugledavši lice direktorice,a zatim je zaustavila pogled na licu jedne mršave plavokose žene sa osmjehom na licu.
Bila je zbunjena,sjela je na hladnu kožnu fotelju u kojoj bi provela neko vrjeme skoro svaki dan.
"Da pređemo na stvar..." izgovorila je direktorica Haryln sa osmjehom na licu,što je bilo iznenađujuće.
"Ovo je tvoja usvojiteljica Delaney.Upoznaj te se."
Delaney u tom trenutku nije znala šta da uradi,zapravo nije znala šta je upravo čula.
Ustala se i pružila ruku plavokosoj ženi,naizgled bila je ljupka i draga.
"Gospođice Pratt vrjeme je da se spakujete." izgovorila je direktorica Haryln,što je Delaney i učinila.
Brzim koracima došla je do svoje sobe.Nije znala da li da se raduje ili ne.Te je uzela stvari i brzo ih strpala u svoju tašnu koja je bila prašnjava ali ona nije ni marila te je samo udarila po njoj kako bi skinula barem malo prašine.
Onako sva izbezumljena utrčala je u Ari'nu sobu i ispričala šta se upravo dogodilo.
"Znam da si ljuta na mene i shvatila sam da neke stvari umišljam i izvini zbog toga.Ali neću da dozvolim da se zbog moje ludosti prekine ovo prijateljstvo" nasmijano je rekla te joj se bacila u zagrljaj.
I jedna i druga plakale su,pokušavala su da sakriju suze ali bilo je prosto nemoguće to učiniti.
"Mnogo mi je drago zbog tebe.I biće ti bolje,imaćeš bolji život i sve će biti u redu!A sada idi,mislim da je vrjeme za to." suze su joj se slivale niz njene blijede obraze.Ostavila je poljubac na njenom obrazu,te je pustila da ode.
"Posjećivaćeš me jel da?Nećeš me zaboraviti?" izustila je zadnji put jedva govoreći od suza.
"Naravno da hoću i nikada te neću zaboraviti,obećavam." ponovo je zagrlila,znala je da je to sada bio zadnji put.
Nakon što je zatvorila vrata od sobe Aria je skrhano pala na krevet,iako je znala da će se ovo ubrzo dogoditi nije očekivala da će biti ovoliko teško.Jer sada ostala je sama bez svoje najbolje drugarice.
Delaney,zastala je ispred vrata Ari'ne sobe sa koferom u rukama.
Suze su joj neprestano klizile niz njen obraz,nije pokušavala ni da ih obriše jer u tom trenutku ne bi joj ništa pomoglo.
Skupila je i malo snage što je imala i otišla ispred kancelarije direktorke Haryln gdje je čekala njena usvojiteljica.
Suze su joj i dalje padale niz obraz morala je da ih obriše što je i učinila.
/biće mi bolje/
Uvjerila je sebe i zajdeno sa svojom usvojiteljicom izašla iz doma.