Povredićeš me 🔚

Part 2

Napokon smo pronašle kuću. Ne znam da li je zbog zalaska sunca ali je ta kuća bila najlepša kuća koju sam ikada videla. Mala bela drvena ograda, zelena trava, ogromno dvorište, česma ispred kuće okružuju dvospratnu bela kuća. Treba joj promeniti boju.

- Vau - Jelena je prenela moje misli.

- Vau, vau – složila sam se.

- Imaš li ključeve?

- U kaseti - rekla sam ne okrećući se.

Otvorili smo ogradu i uvezla sam auto u dvorište. Jelena je otključala kuću i polako smo ušle unutra. Na prvi sprat su bile kuhinja, trpezarija, veliki dnevni boravak i kupatilo, a na drugom spratu spavace sobe i dva kupatila.

- Treba promeniti unutrašnji dekor – Jelena se prva oglasila.

- Slažem se, sve je nekako jarko. Zapravo crveno, kao u nekom bordelu. Moraćemo i da okrečimo – definitivno.

- Dobro, šta jos?

- Ne znam ima puno sitnica.

- Hajde da prvo iznesemo stvari iz auta – poslušala sam Jelenu.

U dvorištu smo zatekle starce.

- Dobar dan. Vi ste sigurno Lela i Zoran? - pretpostavila sam.

- Da. Jesmo – odgovorio je starac.

- Ja sam Sandra, Viktorova sestra a ovo je njegova supruga Jelena - svi smo se izrukovali.

- Kako vam se čini kuća? - pitao je Zoran.

- Dopala nam se, ali ćemo je preurediti – priznala sam.

- To je odlična ideja - složila se Lela.

- Ja ću da vam pustim vodu, struju i uključiću električne uređaje – njen suprug je bio takođe ljubazan.

- Hvala – pogledom sam ispratila njegov ulazak u kuću.

- Iznela sam sve Sofijine stvari - rekla je Lela.

- Zaista? – zašto bi to uradila?

- Da. Viktor je rekao da ih poklonom, ovde ima siromašnih ljudi tako da su se obradovali. Da vam pomognem nešto? – brzo je promenila temu.

- Spremale smo se da iznesemo stvari iz auta - zašto je Viktor naredio da se sklone sve Sofijine stvari?

Kako smo bile umorne od puta samo smo uzele stvari, večerale, čule sa Viktorom i odmah zaspale.

Probudilo me je zvono na vratima. Napipala sam telefon, devet sati. Ko li je? Izgladila sam kosu rukama i sišla da otvorim.

- Dobro jutro.

- Lela?

- Nisam vas valjda probudila?

- Nema veze uđi.

- Donela sam vam doručak – nasmešila mi se.

- Hvala, svi ovde rano ustaju? – to mi se baš ne dopada.

- Uglavnom. Skuvaću kafu dok se ti središ.

- Hvala.

Poslušala sam je, sredila sam se i probudila Jelenu,ona je lakse podnela buđenje od mene. Zajedno smo sišle dole i zatekle Viktora.

To je bilo brzo. Sačekala sam da se prvo pozdravi sa Jelenom.

- Mala.

- Došao si da proveriš da li smo bezbedno stigle? – bockam ga.