Povredićeš me 🔚

Part 20

Odvezla sam Kristijana kod Stefana i u povratku sam prošla pored moje, zapravo Sofijine jer ta kuća je bila više njena nego što je bila moja kuća.

Klinci koji su igrali fudbal mahnuli su mi i ja njima. Imala sam samo jedan uslov kod prodaje kuće, plac pored nje ostaje na moje ime da bi deca mogla da igraju fudbal. Kuću je kupio neki par, to je sve što mi je Viktor rekao. Nekad sam mislila da jer ova kuća divna, sada mislim da je jeziva. Kada se setim za šta se koristila i šta mi se u njoj dogodilo, naježim se.

- Dobar dan golupčići – Stefan i Milena su se cmakali.

- Zdravo cimerka, gde mi je prijatelj?

- Odvezla sam ga kod tebe po auto. Zar ti ne radiš?

- Radim, došao sam samo da uzmem nešto – namignuo je Mileni i ona je pocrvenela.

- Aha – kad je stigao nešto da zaboravi?

- Vidimo se.

- Ćao.

- I? – Milena mi se posvetila kada je Stefan izašao.

- Šta i?

- Ne pravi se blesava, prespavala si kod Kristijana.

- Samo sam prespavala, sada se igramo mačke i miša kao komšije, idem da se istuširam.

- Samo to ćeš mi reći?

- Samo to – ostavila sam je da se duri.

Pre večere izašla sam do cvećare i naručila najveće drvo života za Kristijanovu majku koje imaju, sutra će joj ga dostaviti jer ne može stati u moj džip.

Milena je spremila pohovane palačinke za večeru, ne znam na koji način više da joj objasnim da ja ne večeram, ako i večeram to je uglavnom neka salata ili voće, možda neka lakša hrana. Ali ne, ona je spremila tonu hrane, sva sreća doći će Stefan. Taj čovek je po njenim rečima uništitelj hrane a i tako izgleda, sav u mišićima i nabijen.

Razgovarala sam sa Viktorom kada se oglasilo zvono na vratima. Sigurno je Stefan.

- Bato, moram da idem imamo goste.

- Dobro, i jedi.

- Da, da - prevrnula sam očima.

- Znam da prevrćeš očima.

- Ti sve znaš, ćao, volim te.

- Ćao.

- Hej momci – Stefan je došao sa Kristijanom i Banetom.

- Šta je ovo? – na stolu ju bio ogroman paket.

- Poklon za tebe – Kristijan mi se nasmešio. Otvorila sam kutiju, bila je puna sa konzervana ananasa.

- Ne mogu da verujem – došlo mi je da ga poljubim. Izvukla sam jednu kutiju

- Moja večera, je – podigla sam kutiju uvis a Kristijan se nasmejao.

- Stefan je u pravu ti si stvarno luda, kako možeš ovo da večeraš? – Bane me pitao.

- Dobro veče i tebi Bane.

- Izvini, dobrodošla nazad – ustao je i zagrlio me.

- Hvala, usput oči ti udu u iks kada si pijan – moram da ga malo pecnem.

- Ha, ha, izvini ako sam te uvredio sinoć.

- Nisi, bio si jako fin, ali kada te sledeći put vidim pijanog očekujem kutiju ananasa.