Povredićeš me 🔚

Part 4

Radnici su završili sa unutrašnjim radovima oko devetnaest časova, doći će sutra ujutru da nastave.

Nameštaj mi je bio ispred kuće. Uzela sam kutiju sa jafom i sela u jarko crvenu fotelju. Dopada mi se nebo toliko je puno zvezda.

- Znaš, alarm je postavljem s razlogom - okrenula sam se i ugledala Kristijana.

- Nisam te čula.

- Nisi čula auto, nisi čula kako sam prošao kroz kuću, nisi čula kada sam ti prišao? Počinjem da brinem za tebe.

- Zvučiš kao moj brat, Sandra zaključaj vrata, Sandra vozi pažljivo, Sandra nemoj tamo da ideš sama ...- imitirala sam Viktora.

-Smesti se gde hoćeš.

- Znači ovo ti je sada dnevna soba?

- Da, moraš da priznaš da imam najlepši pogled na svetu.

- Priznajem.

- Jafa?

- Može, hvala.

- Deluješ umorno.

- Dug dan.

- Ne kapiram tvoj posao? Koliko radiš? Po ceo dan?

- Ne, radim po smenama ali često moram da ostanem duže, ili iskrsne nešto.

- Zato volim svoj posao.

- Čime se baviš?

- Ja sam profesorka matematike u srednjoj školi.

- Prosvetni posao ti priliči.

- Hvala, imam odlično radno vreme i raspust, ko to ne bi voleo?

- Dakle bićeš ovde dok traje raspust?

- Ne znam, ovo mesto me zbunjuje - i ti me zbunjuješ.

- Kako to?

- Ne umem smisleno da objasnim ali nekako mi se dopada, mirno je.

- Moram da ti pokažem grad, kada završiš sa preuređivanjem.

- Volela bih to ali imam osećaj kao da te iskorišćavam.

- Ja nisam lako iskoristiva osoba.

- Stvarno? Sigurno si ti preporučio majstore Viktoru, onda alarm, rešavaš mi problem sa nameštajem i glumiš mi telohranitelja. Rekla bih da si " lako iskoristiva osoba".

- Ili dozvoljavam tebi da me koristiš?

- I dalje zvuči iskorišćavajuće - ovo mi je prijalo.

- Ja mislim da si ti u pitanju.

- Ja?

- Da, kada te vidi čovek poželi da te zaštiti.

- Dakle i tebi delujem slabašno? – divno, samo to mi hvali, još jedan brat.

- Često ti to govore?

- Da, do srednje škole bila sam često bolesna tako da sam bukvalno bila pod staklenim zvonom.

- Predpostavljam da se kasnije sve promenilo?

- Nije, ubrzo su nam roditelji umrli a Viktor je nastavio da me drži pod staklenim zvonom, mislila sam da će me pustiti da živim svoj život kada se oženio ali ništa od toga.

- Ne može biti toliko loše?

- Ne kažem da je loše, navikla sam na to ali nekad mi zasmeta.