Povredićeš me 🔚

Part 14

Kada su tinejdžeri počeli da igraju, sela sam pored Kristijana koji mi je čuvao mesto i tako je krenula vika, smeh i zabavljanje.

Kako mi fudbal nije bio nešto interesantan kao ni većini žena, stalno sam šetala tamo amo, ćaskala sam sa svima i provodila se odlično.

- Stefan je došao sa Banetom, sakriću se u tvojoj kući – Milena je pobegla i ostavila me u čudu. Stvarno? Okrenula sam se ka momcima koji su me odmah primetili.

- Momci dobrodošli.

- Hvala zvezdo večeri hoćeš li nam danas otpevati nešto? – Bane me zezao.

- Ono sinoć je bilo samo jednom, žao mi je.

- Sad si mi slomila srce – dramatično je stavio ruku na grudi. Ludak.

- Stefane, kada ću dobiti auto?

- Krajem nedelje – rekao je vretići se oko sebe.

- Tražiš nekoga?

- Da Milenu, jesi li je videla?

- Bila je ovde negde – pravim se luda.

- Uskoro će se pojaviti, Kristijan je na klupi, hrana i piće na stolovima pa poslužite se.

- Hvala hoćemo, mrtav sam gladan – Bane je otišao po hranu.

- Čekam te kod Kristijana – Stefan je delovao pomalo izgubljeno. Au šta li mu je Milena sinoć uradila.

- Sandra? – pozvala me mlada žena, mislim da beše supruga direktora srednje škole, nisam siguran.

- Ćao zaboravila sam ime.

- Ana, nekoj deci se ide u toalet – pokazala je ka nekoliko dece predškolskog uzrasta iza sebe.

- Možete u kuću, pokazaću vam.

- Hvala ti, dok stignemo kući oni će se upišati.

- Ma nema problema.

Pokazala sam majkama kupatilo na prvom spratu i krenula da pronađem Milenu.

Krila se u sobi preko puta moje i špijunirala kroz prozor.

- Stefan te traži – naglo se uspravila.

- Upalašila si me. Nisi mu rekla da sam ovde?

- Nisam.

- Kakva je to buka?

- Neki klinci su došli da pišaju.

- Aha, da li je delovao ljuto?

- Ne, više je izgledao izgubljeno.

- Nešto sam razmišljala – rekla je oprezno.

- Šta?

- Ne znam da li smo koristili zaštitu – sranje.

- Ou, mi nismo - mada je Kristijan pazio, ali ipak. Sele smo zajedno na krevet.

- Možda smo trudne? – prva je progovorila.

- Pa ja volim decu - ne bih imala ništa protiv da sam ostala trudna, tada bih se definitivno preselila ovde. Ovaj grad je idealan za odgajanje dece. Pitanje je šta će Kristijan misliti o tome?

- Volim i ja ali roditelji će me ubiti.

- Viktor me neće ubiti samo će vikati, mnogo.

- Možda preterujemo.

- Možda - složila sam se.

- Koliko dugo ćemo se kriti ovde? – pitala sam je.

- Za tebe ne znam ali ja planiram jako dugo – pogledala me i obe smo prsnule u smeh. Mi smo dve odrasle totalno neogovorne i možda trudne osobe. Pale smo na krevet i valjale se od smeha.