Povredićeš me 🔚

Part 3

- Dobro veče – progutala sam knedlu.

- Mogu li da uđem?

- Valjda, izvoli. - sklonila sam se nesigurno u stranu. Zašto je on ovde?

- Sedi, da li želiš nešto da popiješ?

- Ne, hvala ti, isuviše sam umoran.

- Ovo mesto mi ne deluje kao da ima previše posla za inspektora.

- Ima dana kada sam iscrpljen.

- I tako iscrpljen proveravaš pridošlice? – morala sam da pitam.

- Ne baš.

- Ne baš? - sinulo mi je kada se kratko osmehnuo.

- Znači tebe je moj brat zadužio da paziš na mene.

- Naravno, on samo brine za tebe, kao i svaki brat.

- Briga mog brata je opširnija od neke porodične brige. Žao mi je ne želim da osećaš obavezu.

- Gledaj na to kao na moju dužnost, posao mi je da se svi stanovnici osećaju bezbedno.

- Osećam se bezbedno – bar do sada.

- Sandra - nagnuo se ka meni.

- Ti živiš u velikom gradu gde gde funkcioniše svako za sebe, ovde je drugačije, svi se znaju a novosti, kao što si ti se brzo šire, naročito kao novost da si Sofijina sestra. Ljudi su puni predrasuda – objasnio mi je strpljivo kao detetu.

- Mislim da za danas neću moći da podnesem više informacija o njoj. Vidi, ja ovde neću biti večno, srediću kuću i to je to.

- Ipak, postoje ljudi koji su ogorčeni na tvoju sestru.

- Zašto?

- Zbog mnogo stvari, predpostavljam da znaš.

- Pričaš kao moj brat, dajete mi šture i nepotpune odgovore, da nisam razgovarala sa onom devojkom danas ne bih ni znala ko je čovek sa kojim je nađena – ne znam na koga od njih dvojice da se ljutim.

- Sa kim si razgovarala?

- Sa Milenom, radi u supermarketu, dopada mi se.

- Ona je dobra devojka. Šta ti je rekla?

- Osećam se kao da me ispituješ.

- Ja sam radoznao čovek, udovolji mi.

- Udovolji ti meni. Kakve žurke je pravila Sofija?

Namrštio se.

- Znaš kako izgledaju žurke.

- Zašto si često intervinisao?

- Zbog preglasne muzike.

- Imam osećaj da me lažeš, znam da se moja sestra drogirala.

- Izgleda da sve znaš – ponovo taj sveznsjući osmeh.

- Zašto imam osećaj da mi se rugaš?

- Ne bih to nikad uradio. Slušaj okvirno to je sve o tvojoj sestri - ustao je.

- Moram da idem - izvadio je karticu iz džepa.

- Moj broj telefona, zovi me ako ti nešto treba – objasnio mi je.

- Znaš, ljudi u ovom gradu su pričljivi koliko sam ja zaključila, pre ili kasnije saznaću šta krijete od mene.

- Ti si izgleda jedna uporna mala gospođica.