Povredićeš me 🔚

Part 22

- To je bilo sjajno – radovala se kada smo se udaljili.

- To je bio početak a sada ću ja da se kao izletim pred Banetom a ti se pravi kao da je sve u redu.

- Važi, partnerko.

- E super Mina je ustala od stola.

- Baš ste se zadržale – Kristijan je prokomentarisao.

- E jesmo dogovarala sam se sa Tijanom da obiđemo grad, nikako da ga obiđem.

- Dobila si stručan obilazak – Milena se ubacila.

- Kakav stručan obilazak? – Kristijan se namrštio.

- Da onaj dečko Nikola se ponudio da prošeta sa nama – nehajno sam odgovorila.

- Ma nemoj? – super moram da ga smirim.

- Da, ali više ga više interesuje Tijana a ne obilazak. Zamisli molim te umesto da ja izađem sa Tijanom izađi će on – pogledala sam u Baneta i ljut je definitivno, sto posto.

- Ali nema veze razumem ga ona je vau, da sam muško i ja bih je pozvala na sastanak.

Odjednom je Bane zakačio čašu i prosuo vino.

- Jesi li dobro - pitam ga.

- Savršeno – besno ustaje sa stola i odlazi a Milena i ja se smeškamo.

- Zašto je tako izjurio? – pitam nevino.

- Tijana i on imaju zajedničku prošlost – Kristijan mi je odgovorio.

- Nisam znala – glumim.

- Proći će ga.

- Da li je još uvek zaljubljen u nju?

- Sa njim je teško reći, ona je jedina devojka o kojoj nikad nije razgovarao sa nama.

- Pa ako je voli trebalo bi da požuri jer onaj Nikola cvrkuće oko nje – nadam se da će savet preneti prijatelju.

- To nisu naša posla, izgleda da su isekli tortu.

- Nema Danas nam je divan dan?

- Nema, moja majka mrzi tu pesmu.

- Ne mogu da odbijem tortu a?

- Ne možeš, ali mogu da pojedem i tvoje parče – smeška mi se neodoljivo.

- Ma nisi li ti slatkiš? – ne razmišljajući poljubila sam ga na blic i palcem obrisla ostatak mog karmina sa negovih usana. Ou, zastala sam kad sam videla njegov pogled.

- Izvini, navika – stvarno, razmišljaj Sandra, razmišljaj.

- Ne smeta mi – ponovo se nasmešio i podigao moju ruku do njegovih usana. Gledajući me u oči utisnuo je blag poljubac na nju. Ma koga je to zavaravam želim da se što pre bacim na njega.

- Izvini Kristijane moram da pozajmin Sandru – Milena me bukvalno odvukla od njega. Ma šta je sa tom devojkom? Nikad nisam brže prešla dvorište u štiklama.

- Polako uspori, ne želim da se ubijem u ovim štiklama – mrštim se.

- Moramo u apoteku - napokon se zaustavila, u kupatilu.

- Zašto jel te nešto boli?

- Kasni mi, mesec dana – ozbiljno je rekla.

- Mesec dana, trebalo ti je mesec dana da skontaš da ti kasni? – namrštila sam se.