Povredićeš me 🔚

Part 10

Divila sam se poluzavršenoj fasadi kada sam čula poznat zvuk automobile iza sebe.

Kristijan, obadovala sam mu se kao dete slatkišima.

- Zdravo, ideš negde? – pogledao je u moju lepršavu cvetnu haljinu do kolena.

- Ne – volim tako da se povremeno doteram.

- Odlično vodim te kod mojih roditelja na ručak.

- Može samo da se javim Dragani – i da obujem neke sandale na plutu, da delujem malo više.

- Čekaću te ovde.

- Važi – ushićena kao neka školarka obavila sam sve na brzinu, obula se, proverila šminku i ponovo se vratila kod Kristijana.

- Spremna sam.

- Idemo onda – otvorio mi je džentlmenski vrata.

- Ima li usput neka cvećara?

- Štra će ti? - zbunio se.

- Da kupim cveće tvojoj majci.

- Moraćemo da se vratimo u centar.

- Onda se vrati, ne bi bilo kulturno da banem tako praznih ruku.

- Mama će se obradovati, stalno tati prebacuje što nije malo više romantičan.

- Bitno je da je voli.

- Potpuno se slažem sa tobom. Dopadaš se moji prijateljima – promenio je temu.

- I tvoji prijatelji se meni dopadaju, usput Stefan je poslao nekoga po moj auto. Šta misliš hoće li mu dugo trebati da ga prefarba?

- Ne bi trebalo, ali pitaću ga.

- Pitaj ga molim te osećam se kao hendikepirana bez prevoznog sredstva.

- Možeš da uzmeš moj audi – preložio je.

- Stvarno?

- Da ionako ga ne vozim.

- To bi mi koristilo, hvala – pa ko još pozajmljuje auto.

- Nema na čemu, stigli smo.

- Brzo se vraćam.

Izabrala sam neko cveće u saksiji i vratila se natrag. Kristijan je sklonio telefon.

- Moramo do moje kancelarije na pet minuta, samo da potpišem neke papire koje Dara mora hitno da pošalje.

- Važi, ja nigde ne žurim – sećam se, Dare to je njegova sekretarica, starija , prijatna žena. Nismo puno pričale, to je bilo kada smo otkrili drogu.

- Jesi li saznao nešto u vezi sa drogom? Ili lopovu?

- Nažalost nisam ali istražujemo. Dođi.

Zaista smo se zadržali samo pet minuta, potpisao je nešto i odmah smo izašli, ali sam primetila znatiželjne poglede.

Vrlo brzo smo stigli ispred kuće njegovih roditelja, bila je to najlepša kuća koju sam ovde videla i najveća. Vidi se da su ljudi bogati a tek vrt, pa bio je kao stvoren za baštenske zabave.

- Dobar dan, izvoli Bojana – pružila sam joj saksiju.

- Cveće, jel vidiš Miodraže? Hvala ti Sandra.

- Vidim, dobro došla u naš dom Sandra – Miodrag se rukovao sa mnom.

- Hvala vama na pozivu.