09.06.2018.
Pustam papirni avion adresiran na ime tvoje
Klizi kroz vazduh, vise kiseo nego bazan
Reci se ipak nekako od njega odvoje
I ako stigne do tebe, stici ce sasvim prazan
Ti cekas, a ja ti sada ne mogu nikako doci
Ne mogu sada ovu samocu iznutra prevazici
Videcemo se, obecavam, neke sledece noci
Sada izvini, nikako ne mogu do tebe stici
A fale mi te tvoje oci. Fale mi. Prokleto fale
Usne su mi bez tvojih gotovo utrnule
Ove ruke moje dusu bi sopstvenu dale
Samo da te sad crvsto, najcvrsce zagrle
Trebas mi sad da budes sa moje strane
Sad kad polako izdajem i sama sebe
Trebas mi sad kad sve hoce da stane
Sada, ja nekako trebam samo tebe
#N
आप पढ़ रहे हैं
Pesme koje sam mu pisala
कविताMislim da je red da opravdam svoj username. Ovo su stihovi koje sam posvecivala njemu. On ih nikada nije procitao, verovatno nikada i nece, ali to ne znaci da svi ti stihovi trebaju biti zaboravljeni. Svako slovo je satkalo moje srce licno, u nale...
