19.06.2018.
Proteze se ta neka skoro grobna tisina
Pogled mi lupa kao kroz maglu mlecnu
Ovaj moj voz cesto ispada iz svojih sina
Ali nikada ne upada u uspomenu vecnu
Ja pokusavam stvoriti sine do tebe
Ali zivot cini dugu i suvise krutu
Po ovoj kisi ce i voz da mi ozebe
A ja cu ostati izgubljena negde na putu
Podji ka meni, pa da se sretnemo
Negde na trotoaru, sasvim slucajno kao
Da se poljubimo i nasmejani odemo nemo
Da ti pokazem srecu za koju pre nisi znao
Ode i moje vreme, sve ovo vreme
Ali zbog tebe cu ponovo da ga stvorim
Pricacu ti tiho neke komfuzne teme
I rado cu sinama put do mog srca da otvorim
#N
YOU ARE READING
Pesme koje sam mu pisala
PoetryMislim da je red da opravdam svoj username. Ovo su stihovi koje sam posvecivala njemu. On ih nikada nije procitao, verovatno nikada i nece, ali to ne znaci da svi ti stihovi trebaju biti zaboravljeni. Svako slovo je satkalo moje srce licno, u nale...
