Pesme koje sam mu pisala

Lutamo

05.09.2018.

Desava se medju nama nesto cudno, ludo
Neke varnice, da ne znam verujem li u njih
Mozda u tebi trazim neko svoje cudo
Koje ce da me izvuce iz misli bezveznih

A ti drzis me cvrsto, valjda volis sto sam tvoja
U tvom zagrljaju, gubim cak i sebe
Lutam kroz vreme, godinama bezbroja
I opet se vratim negde kod tebe

Smesak se provlaci sam, kroz uspomene zardjale
Ponovo smo tu mi. Ponovo poljupcima svedocim
Sanse su nam velike koliko su i male
Da se to izmedju nas nazove pravim necim

Lutamo kroz pricu, obicnu, nevezanu
Fali mi u tome nesto malo magije
Ali polako, krpis mi tu ranu
Koju si mi ti i stvorio ranije

Rekla sam da sam razmisljala. Lazem.
Razmisljanje me je gadno opeklo
Ali ja ne umem to tebi da kazem
Kad mi je srce tada tako reklo

Volela sam, bolelo je, sada cekam na tebe
Cekam da tvoje lepe reci zaista potraju
Necu, ne umem, kasno je da spasim sebe
Vec sam preduboko u tom zagrljaju

Lutamo. I jos cemo. Nemamo kuda
Setamo. Nekad kroz san, nekad kroz javu
Skrivacemo se, a bicemo vidjeni svuda
Ne umem ja da shvatim nasu pojavu

#N