21.06.2018.
Gde si sada dok dusa mi spava,
U dnu noci dok zmirkam pospano?
Od tolikog razmisljanja me i boli glava
Ne spavam, a ujutru moram ustati rano
Znam, videsmo se mi sinoc
Ali meni sada stvarno falis
Pogorsava sve ova gusta noc
Mozes li ovu nostalgiju da mi spalis?
Oh, znam koliko je preterano traziti sada
Da ti makar na momenat cujem glas
Znam. Znam. Videli smo se sinoc, mada
Sve vreme kao da je proletelo pored nas
Reci mi kako da izdrzim ovako
Dok te imam samo u mislima
Samo, eto, reci mi kako. Kako?
Kad srce mira ne moze da ima...
Tvoj osmeh, gotovo da mogu ga cuti
Zato se smesim i sama obicnom plafonu
Trudim se u ogroman smeh ne prasnuti
Kad pomislim na ludoriju glupavu onu.
A sta da radim, kad sta cu ne znam...
Ubijas me. Postojanjem me ubijas.
Ja ovde negde sama, ti negde tamo sam.
Samo jedan tren jos trazim da mi das
Ali cutacu, znas. Precutacu ti ovo sve
Mozda se i pitas zasto. Mozda i ne.
Moje su reci cesto jako nepredvidive
Zato mozda pomislis da su i nenormalne
Bas zato cu i da precutim. Spavacu sada,
Iako cu prizeljkivati tvoj poljubac od jutra
Neka. I onako ce u meni nostalgija da vlada
Istrpecu nekako, pa te mozda i vidim sutra
#N
ESTÁS LEYENDO
Pesme koje sam mu pisala
PoesíaMislim da je red da opravdam svoj username. Ovo su stihovi koje sam posvecivala njemu. On ih nikada nije procitao, verovatno nikada i nece, ali to ne znaci da svi ti stihovi trebaju biti zaboravljeni. Svako slovo je satkalo moje srce licno, u nale...
