Pesme koje sam mu pisala

Kisa

16.07.2018.

A mi, ako smo ikada i postojali,
Mi smo se uvek pribojavali kise.
Nikada nismo cvrsto na zemlji stojali
Lebdeli smo uvek par centimetara vise

Nikada jasnije nisam videla kisu
Kisu koja ne pada samo u ova jutra
Dugo ne osetih bol od ove tisu
Da mi izjeda srce negde iznutra

I ne znam. Priznajem da ne znam sada
Ne dopustam da mi se srce tako otopi
Ova ce kisa sigurno jos da pada
Sve dok nas potpuno ne potopi

Oduzeo si mi dah, ali to nije kompliment
Moj nemi bol ti ne umes da cujes
Shvatas li da me pretvaras u siv cement
Bas zato sto si prestao da me primecujes

Zazmuri. I ja cu. Da ne moramo gledati propast
Mozda nam tako ne padne teska
Nije ovo zaljubljenost, ljubav ili strast
Ovo je jednostavno bila obicna greska

Kisnem. Ne znam da li je gotovo.
Cutis. Ispod dukseva tisine se cuvas
Ne trajemo. Zanemarujemo sve ovo.
Nestajemo. Nije svet mogao postati nas

Nismo dostojni nikakvog osecanja
Kada nas i najmanja kisa razdvaja.
U redu je. Imacemo par lepih secanja
Steta je sto nismo izdrzali do kraja

A sada pusti. I ja cu. Pusti da nas kisa potopi.
I nebo ce plakati citav dan od srece
Pusti. I ja cu. Nek nas kao secer kisa otopi
Nismo mi bili sposobni za nesto vece

A mi, ako smo ikada i postojali
Nismo mogli podnositi vise
Kap po kap rose. Mi smo nestajali
Kao secer se topili ispod ove kise

Mrzecu kisu. Jer je i ti mrzis.
Mrzecu kisu. Jer ne umem mrzeti tebe.

#N