Pesme koje sam mu pisala

Priznajem

01.08.2018.

Pisem tebi, iako se vise ne poznajemo
Sada igramo tu igru bez pogleda
Sedeli smo mi za istim stolom nemo
I pokazivali ko se od nas vise ne da

Slucajno se tada spojilo drustvo nase
Tebi u inat. Jer svejedno je meni
Ali ni jedni se pogledi tada ne sretase
Prezivesmo trenutak svako u svojoj seni

Nisi isti bez onog tvog prelepog osmeha
Priznajem. Hladni gestovi u dusu bodu
Tada su tvoji pogledi puni podsmeha
Sarali crne keramicke plocice po podu

Ponasao si se cudno. Cudnije nego inace
Ako si hteo nesto reci, ispricao si tom podu
Ja verovala sam da ti moja osecanja znace
A na kraju smo sve ono nase bacili u vodu

Ne znam kako sam trebala da se osecam
Tada mi ne bese ni milo ni krivo
Nisam te htela gledati, to znam
Ne bese mi ni crno ni belo. Vec sivo

Pitala sam se ko koga tu hoce da preboli
Verovatno to tvoji besciljni pogledi znaju
Ne znam da li je moje srce smelo da te zavoli
Ali znam da nije bilo lako na kraju

Mozda smo cinili sve samo iz inata
Mozda kako bi preboleli jedno drugo
Znam da smo medjusobno zalupili vrata
I pred njima jos stojali dugo. Dugo.

Mozda smo bili najlepsa greska na svetu
Brzo odbacismo ljubav ko polomljenu igracku
Mozda smo mogli zajedno poginuti u tom letu
Pa je i sreca sto smo na sve to stavili tacku

Ne znam hoces li ikada cuti kako izgovaram ovo
Ne znam hoces li ikada saznati za ove reci
Ali znaj da je moje srce satkalo svako slovo
Samo da bi ljubav prema tebi uspelo da spreci

Prijatelju, koji si me i pogledom izbegavao
Seti se nekada koliko smo se smejali glasno
Seti se nekada koliko si mi uspomena davao
Ali ne verujem ni da ce ti tada ista biti jasno...

#N