11.08.2018.
Pusti me. Nismo nikakvi drugovi
U provaliji svaki je korak pad
Daleki su nadi prijateljski krugovi
Zato dzabe kvaris svoj sestar sad
Ne trosi taj osmeh na mene vise
Sada je izgubio svu svoju magiju
Odvojile su nas nebrojene kise
Dzaba tvoji pogledi pokusavaju da skriju
Igrali smo se hladnoce. I sta bi?
Je l se sada igramo dobrote?
Pusti me. To mora da se preboli
Nece nista promeniti osmeh sto ti se ote
Setaj dalje svojom stazom prkosa
Dzaba uzimas u usta slova mog imena
Ne gledaj kako se u loknama viori kosa
Jer to je moja zamka nasih vremena
Slucajno mi se jedan pogled zagubio
Pusti me. Nisam u tvoje oci gledati htela
Nisi ti onaj koji se prvi zaljubio
Ja sam to bila, iako nisam to smela
Lebdi ti svojim vetrom kuda zelis
Moje horizonte ostavi na miru
Nisi umeo pre sa mnom vidike da delis
Necu ja da pripadam tvom skrtom hiru
Neces osmehom nista da promenis
Ja jesam cutala, ali smela sam da volim
Ti nisi nikako umeo da me cenis
Pusti me. Ja hocu da te prebolim.
#N
YOU ARE READING
Pesme koje sam mu pisala
PoetryMislim da je red da opravdam svoj username. Ovo su stihovi koje sam posvecivala njemu. On ih nikada nije procitao, verovatno nikada i nece, ali to ne znaci da svi ti stihovi trebaju biti zaboravljeni. Svako slovo je satkalo moje srce licno, u nale...
