𝑁𝑒𝑜𝑏𝑎𝑣𝑒𝑧𝑛𝑜 - 𝑜𝑏𝑎𝑣𝑒𝑧𝑛𝑖 ✅

•25•

"Ponovi mi to, molim te", pogledam zbunjeno u Andrea, jer mislim da nisam baš dobro razumeo ono što je rekao.

"Video sam tvoju devojku Vanju u obližnjem kafiću sa glavnim urednikom Olive Press portala", stanem zbunjeno dok pokušavam da se setim koji je to tačno portal.

"Je l' to onaj portal što je pisao o meni i Tijani?", upitam ga ne bi li mi razjasnio situaciju.

"Da, baš taj. I video sam kad mu je platila", iznenađeno ga pogledam, pa ga upitam da li je siguran.

"Nažalost jesam. Žao mi je, brate", samo klimnem glavom, pa nastavimo s treningom.

Čim dođem kući pričaću s njom i rešićemo ovo. Ako je mogla proširiti priču ovde, mogla ju je proširiti i u Srbiji. Zakleo sam se da će onaj, ko je proširio da sam ja Andrein tata, odgovarati za to. To što je Vanja moja devojka, ne znači da je izuzetak.

•••

"Hoćeš da mi kažeš kako Andre laže?", smireno je upitam, a ona klimne glavom.

"Ne znam zašto mi smešta ovakvo nešto, ali to je samo izmišljotina", krene da se pravda, ali to joj neće pomoći. U potpunosti verujem Andreu.

"Nije mi samo jasno zašto", pogledam je ozbiljno, ali ona kao da me ne shvata.

"Nije ni meni."

"Nisi me razumela. Nije mi jasno zašto si to uradila", dam joj do znanja da verujem Andreu, pa ugledam šok na njenom licu.

"Ali nisam ništa uradila, Danilo", nastavi s predstavom, a meni pritisak samo raste.

"Super, sad me još i lažeš", ljuto se okrenem, spreman da odem u sobu samo da je ne gledam, ali me njena ruka na mojoj zaustavi.

"Zar ćeš stvarno sad da odeš?", tužno me pogleda, a ja odmahnem glavom.

"Neću ja, ti ćeš. Spakovaćeš svoje stvari i otići odavde", kažem to hladno, a ona ostane u šoku. Verovatno nije mislila da ću ovako lako doneti odluku.

"Razočarala si me, Vanja. Ne mogu da budem s nekim ko mi radi iza leđa", jednostavno izgovorim i odem u svoju sobu. Zaista ne želim da je vidim više.

•Tijana's pov•

"Znaš da ti je dragi ponovo slobodan?", Danica mi veselo kaže, a ja se zbunim.

"Kako misliš slobodan?", poslednji put kad smo se čuli, nije mi spominjao nikakav raskid.

"Sveta je pričao sa njim. Kaže da je saznao kako je Vanja odgovorna za to što su novinari saznali da je ipak on Andrein otac. Odmah je raskinuo i rekao joj da se spakuje i ide iz njegovog stana", odmah se raspriča, a ja je u šoku posmatram.

"Ali zašto bi to uradila?", zbunjeno je pogledam, jer ne kapiram zašto bi ona želela da svi znaju da je njen, sad već bivši, dečko otac mog deteta.

"Ne znam, ali u svakom slučaju, Sveta mi je preneo, kako je Danilo rekao da neće dopustiti ikome da tebi stvara probleme ili da te povredi", na to se zacrvenim i spustim pogled.

"Dano", okrene se ka meni, a ja joj uz uzdah kažem istinu.

"Ja njega volim", napokon joj to priznam, a ona počne da se smeje.

"Konačno i ti to da shvatiš."

"Samo što je sad kasno", tužno spustim pogled, jer zaista smatram da je za nas malo kasno. Pokazao je da je prevazišao našu vezu, dok ja to i dalje nisam.

"Nije kasno. Imate divnu ćerku i ono najbitnije - volite se. Samo treba da sednete i priznate osećanja jedno drugom i sve će ponovo biti uredu s vama", spusti ruku na moje rame i utešno kaže.

"Ali ne mogu, Dano, svaki put se pogubim kad sam s njim. Jednostavno ne mogu da mu kažem, jer sam kukavica", priznam joj pa zabijem glavu u šake.

"Ne brini, smoto, naći ću ja već neko rešenje za to."

•Danica's pov•

"Moraćemo nešto da uradimo", kažem ozbiljno, a Svetozar me zbunjeno pogleda.

"O čemu pričaš?"

"O Danilu i Tijani. Vole se, imaju dete, ali su užasno smotani", kažem to frustrirano, pa zaradim njegov iznenađeni pogled.

"Da li je to Tijana konačno priznala da ga voli?", upita, a ja samo klimnem glavom, dok i dalje razmišljam o tome kako da im pomognemo.

"A šta misliš da ti Danilu fino kažeš da ona njega voli i da treba da joj prizna osećanja?", pogledam ga ozbiljno, a on slegne ramenima.

"Kako god ti kažeš", nasmejem se zbog toga, pa ga poljubim.

"Znaš li ti koliko sam ja samo srećna s tobom?", osmeh zablista njegovim licem i poljubi me na blic.

"Ne znam, ali znam da sam ja s tobom srećniji."

•Danilo's pov•

"Nemoj sebe da opterećuješ tim. Uopšte nije ni bitno", kažem Tijani, jer se već pet puta izvinila ako je ona kriva što sam raskinuo s Vanjom. Mada jeste kriva jednim delom.

Kriva je jer volim nju, a ne Vanju.

"Kako ste vas dve? Jeste gledale utakmicu protiv Levantea?", prebacim temu sa mog raskida na našu ćerku.

"Dobro smo obe. Jesmo i Andrea je navijala za tatu", osmehne mi se, a ja joj uzvratim osmeh.

"A ti?"

"Šta ja?", napravi se luda, što me ponovo nasmeje.

"Za koga si ti navijala?"

"Za njenog tatu", ugledam onaj osmeh karakterističan samo za nju i srce odmah počne jače da lupa.

"I kako ti se činila igra?"

"Bolje nego što pamtim, Pantiću", našali se, aludirajući na derbi koji je gleda, a koji smo izgubili. A meni zbog tog spominjanja mog prezimena, padne na pamet jedna sitnica.

"Želim da Andrea nosi moje prezime."

Želim ja da ga i Tijana nosi, ali to je već malo teže.

"Nemam ništa protiv toga", da mi do znanja da joj ne smeta što sam im se polako uvukao u život.

"Kad ćeš ponovo doći?", znatiželjno me upita, a ja slegnem ramenima.

"Čim dobijem bar dan odmora. Što vas dve ne biste došle ovde?", predložim, ali ona odmahne glavom.

"Mala je da bi prevalila tako dug put. Čim malo poraste dolazićemo, a do tad nam preostaje da te čekamo ovde", slegne ramenima, a ja se zamislim.

Valjda će se do tad naš odnos promeniti, pa će mi Tijana postati i žena. Onda bi njih dve živele sa mnom i ne bi bilo potrebe za tolikim putem.

Od danas ću se baciti na ostvarenje tog cilja.

Dočekali ste da se otarasi Vanje 😂 Srećni sad? 😂💙