Elevator➵J.M. - Prevod na srpski ● ON HOLD

11. Na kratko

j e d a n a e s t

"Jesi li uzbudjena?!" Kara je vikala dok sam pakovala kofere. Turneja počinje sjutra.

"Da, jesam." rekla sam. I nisam lagala. Ja jesam uzbudjena. Uzbudjena sam da vidim fanove. Uzbudjena sam da nastupam. Uzbudjena sam da proputujem svijet. Nisam uzbudjena da pričam sa Jonahom ponovo.

"Ok, pa imamo sastanak sa svima za oko 10 minuta. Samo da promjenim majcu i krećemo." rekla je prije nego sto je izašla iz moje sobe. Nasmijala sam se i uzdahnula. ovo se stvarno dešava.

Vratila se za 10 sekundi sa novom majcom i novim farmerkama. pokazala mi je da je pratim i hodala sam iza nje. Ušle smo u lift i pritisnule dugme za lobi. Tiho sam pjevušila pjesmu koju trenutno pišem. To je duet za djevojku i momka. Ženski vokali su za mene, ali ne znam ko može da pjeva muške vokale. odlučićemo na turneji. To će biti kao iznenadjenje za turneju.

"Amber." Simon je rekao, hodajući prema meni.

"Hej." rekla sam sa osmjehom i poljubila ga. Zvanično smo postali par nekoliko dana nakon našeg prvog sastanka. To je najbolje kako bih nastavila dalje. Tako uništavaš stara osjećanja, zar ne?🤮🤮

"Nedostajaćeš mi." rekao je, uhvativši mi ruku. Osjetila sam se kao da ću se rastopiti na trenutak. Bilo je smirujuće. To je ono što sam htjela: jednostavnost.

"I ti meni." odgovorila sam. "Ali to je samo na kratko."

"Moramo da idemo Si. Izvini!" Kara je rekla i odvukla me.

"Da, shvatam." rekao je sa uobičajenim osmjehom.

Pojurila sam za Karom kad smo stigle do obližnje gradjevine.

"Zdravo, ovo je Amber Thompson, a ja sam Kara Darnell." Kara je rekla, zadihana. "Koja prostorija?"

"4A." recepcionerka je odgovorila medenim glasom.

"Hvala." Kara je odgovorila.

Ušle smo u drugi lift. Pretpostavljam da ovaj grad ima puno liftova. Potrošila sam dosta vremena čekajući na liftove od kad sam se preselila ovdje. Kao baš puno.

"Zdravo!" Kara je rekla kad smo upale u sobu. svi su kasnili osim agenata. "Gdje su svi?" pitala je Zekea, mog agenta.

"Ne znam." priznao je. "Trebalo bi da dodju uskoro." Baš kad je to rekao, Jonah, Zach i Jack su ušli.

"Corbyn i Daniel su na putu." Jonah je rekao, njegov pogled fiksiran na meni.

"Mali problem." Jack je dodao i sjeo.

"Hvala što ste došli." Janet, jedna od njihovih agenata, je rekla Corbynu i Danielu kad su stigli dva minuta kasnije.

Pogledali su kroz prostoriju nelagodno i sjeli.

"Ok, ima li neko nešto što želi da doda na listu pjesama?"

"Pa, ja imam duet na kome radim." rekla sam.

"Jesi li skoro gotova?" pitala je, dugnuvši obrvu.

"Da, samo mi treba muski glas i posljednja strofa." odgovorila sam.

"Možeš li da nam je odpjevaš?" Zeke me je pitao.

"Da." rekla sam, hodajući prema klaviru. Čekaj, šta će uopšte klavir ovdje?

"Zove se "Little do You Know"."  rekla sam i okrenula se.

"Jonah, idi pjevaj muški dio." drugi agent je rekao. "Ako ovo funkcioniše kako mislim da hoće, imamo pjesmu." Strah i panika su obuzeli moje srce. Ne! Ovo se ne dešava. Ovo je trebalo da odpjeva neko sa kim imam prijateljstvo. Ne šta god da je ovo.

"Ok." jonah je rekao, ustao i došao do mene. Počela sam da sviram i da pjevam, a on je sjeo pored mene. Naše ruke su se dodirivale i osjetila sam elektricitet kako prolazi kroz moje vene. Moja strofa se završila i Jonah je počeo da pjeva. Ne želim to da priznam, ali njegov glas pristaje savršeno.

Bože, u kakvu zamku se uplićem?

Počeli smo da pjevamo refren i okrenuli se jedno prema drugom. Gledali smo se u oči, ne u klavir. Moje ruke su se prirodno pomjerale; ne moram ni da mislim o tome. To je memorija mišića sada. Pjesma se završila melodično, ali mi nismo skrenuli pogled.

"To je bilo perfektno." Zeke je izdahnuo, gledjući u svakoga.

"Da." Daniel je nesigurno rekao, gledajudći izmedju mene i Jonahe.

"Poradićemo na tome danas i sjutra." Janet je rekla i zatvorila svoj rokovnik. "To će biti nešto jednostavno, ali funkcionalno. treba mi nešto što će natjerati publiku da plače, ali da opet budu srećni. To je to. Dobar posao, Amber."

"Hvala." odgovorila sam. Nije trebalo ovako da ide.

Polako smo napustili prostoriju.

"Čekaj, Amber." Jonah je zvao, i povukao me nazad. "Vidi, žao mi je."

"Zbog čega?" pitala sam.

"Zbog toga šta se desilo. ja sam odreagovao i samo sam-" počeo je prije nego sto sam ga zaustavila.

"Bile su to dvije osobe, zar ne? I moja je krivica takodje." rekla sam. "Ono što je bitno je da- da se to ne desi opet." zagrcnula samse svojim riječima.

"Da." rekao je, klimajući glavom.

"Dobro." rekla sam i otišla.

Sustigla sam Karu i osjećala se tužno. Ne znam zašto. Nisam ništa drugo ni očekivala. Nisam mislila da će da se bori za mene ili bilo šta. Ali pretpostavljam da je samo- ne, nije bitno.

  []  

Oboje Jonah i ja smo stigli u gradjevinu u isto vrijeme da vidimo koju su nam koreografiju smislili.

"Ok, htjeli smo nešto jednostavno i lako." Zeke je započeo. "Pa ovo smo smislili. Amber počinje da pjeva i ulazi iz jednog krila. Dim pokriva pod. Moraš da glumiš tekst." rekao mi je i klimnula sam glavom. "A ti, Jonah, uradi isto samo izadji iz drugog krila. Vi bukvalno pričate jedno drugom. Onda se uzmete za ruke. Držite mikrofone jedno drukome kod usana i pjevate." Naša lica su bila nekoliko centimetra razdaljena. Uzeli smo dah. Moje blatnjavo braon oči gledale su u njegove raznobojne.

Ovo se neće dobro završiti.

Ayy! Odlučila sam da vam podarim ovaj dio jer sam tako velikodušna. Ili sam se prejela i ne mogu mrdnut da uradim nešto drugo. No to nije bitno. Vjerujem da svi do sada već znate moj izgovor vezan za školu i znate da nećete dobiti dio sljedećih dva mjeseca, tako da uživajte dok možete.

Tija ❤❤