Kroz život nas neke stvari začuđavaju svakidašnje. Znate onaj osjećaj kada ste naprosto hladnokrvni i ne dozvoljavate ničemu da vas iznenadi? Mene je kroz život previše stvari iznenadilo i spremna sam na svaku borbu sa životom.
Umorno sam sjela na stolicu i uzdahnula. "Kristijane, zaista ne moraš biti ovdje."
"Ali želim."
"Ali zašto? Ovdje je moja majka, ne tvoja. Čak me i ne poznaješ da bi ostao iz dobrodušnosti."
Ustao je i sjeo na stolicu pored moje. "Ovdje sam da ako se nešto desi da pomognem tvojoj majci novčano. U ovoj bolnici me svi znaju i ne postoji stvar koju ne bi uradili za mene. Shvataš sada?"
"Meni ne treba ničija pomoć. Ne želim da mi neko u budućnosti nabija na nos kako mi je pomogao kada mi je bilo najpotrebnije. Želim da kroz sve prođem sama i preživim to."
"Ja odavde ne idem i prestani više!", suzio je oči duboko udišući zrak.
Da sam mogla ušla bih u stolicu i sakrila se, ali nisam mogla pa sam zato samo zašutjela. Udahnula sam zraka i protrljala svoje sljepočnice.
"Idem nam donijeti kafu iz kantine", ustao je i protegao se.
Moje oči naprosto nisu izdržale da ga ne odmjere po ko zna koji put. Ubjeđivala sam sebe da se trebam smiriti jer razlika između godina i njegova zaručnica su bile jedne od većih stvari koje su nas razdvajale.
"Ja želim čaj od mente", tiho sam izustila.
Zastao je i uputio mi pogled preko ramena, a zatim produžio prema kuhinji. Često bih se uhvatila kako razmišljam o njemu i smatrala sam to vrlo lošom navikom. Ne smijem razmišljati o čovjeku koji je od mene stariji sedam godina i još k tome ima zaručnicu u koju ulaže nadu za ljubav i budućnost.
Sam je rekao kako neće prekinuti zaruke ako je bude zavolio, a sve mi se čini da su na dobrom putu. Svaki dan dolazi k njemu sa hranom i pićem. Imaju zajednički ručak dok ja svoj provodim s Lidijom.
Obećala sam Jasmini da ću upoznati Lidiju i nju, ali ovih dana obaveze su mi se samo gomilale.
"Izvoli", pružio je vruću šalicu čaja ka meni.
"Hvala."
Uzdahnula sam nervozno i dignula noge na stolicu na kojoj sam sjedila. Šalica čaja je zagrijavala moje hladne ruke i trenutno mi je držala fokus pogleda na njoj, a ne tamo gdje je sjedio meni zabranjen muškarac.
Telefon je zazvonio i zbunjeno sam se trznula. Kristijan je izvukao telefon iz džepa i javio se.
"Ljubavi, gdje si?", čula sam kreštavi glas koji je dopirao iz slušalice Kristijanovog telefona.
Naglo sam se odmaknula od njega i prosula čaj po svojim grudima. "Jebo te", opsovala sam uzimajući maramice iz torbe i brisajući se.
Kristijan je bacio pogled na moje poprsje. "Evo me Marija, reci što trebaš nemam baš vremena."
"Mislila sam da ćeš doći večeras, znaš?", ostavila je rečenicu na pola.
Mašta mi je izgrizala um i to je zaista boljelo. Isuse, ponašam se kao zatelebana djevojčica.
"Nisam raspoložen za tebe večeras."
"A sutra?", nastavila je da ga ubjeđuje.
"Marija, čut ćemo se drugi put. Vidimo se."
"Volim te Kristijane, znaš da te volim zar ne?", progutala sam knedlu i sklopila oči gledajući u daljinu.
Uzdahnuo je. "Znam. Vidimo se."
"Kristijane, nemoj joj to raditi. Idi molim te, ne trebaš mi ovdje nisi mi potreban sama ću izaći na kraj s ovime. Uostalom, mama je odlično. Idi za svojim životom", okrenula sam se ka njemu.
"Nemoj ti meni to da radiš. Šta ja to njoj radim? Ti ćeš mi reći da joj nešto radim, a radiš mi to isto? Tjeraš me od sebe iako ti želim jebeno pomoći jer sam prošao kroz ovo sa svojom majkom. Jebi se Lara", ustao je naglo i otišao do prozora.
Pogled sam spustila na pod. On mi želi pomoći iako mi pomoć ne treba. Negdje u dubini sebe zaista želim osobu koja neće odustati od mene, ali sada sam u redu.
Ustala sam i došla do njega. "Oprosti i hvala ti što mi želiš pomoći. Samo ne želim da zanemaruješ svoj život zbog problema jedne radnice. Nadam se da je ovo okej što sam rekla?", zbunjeno sam ga gledala.
Očigledno je da ubuduće trebam paziti što ću reći.
"Oprosti što sam se izderao, samo me nervira tvoja reakcija na pružanje moje pomoći. Boli li te?", prstom je dodirnuo crveni dio na mojim prsima.
Pročistila sam grlo. "Ne boli."
Prstom je počeo masirati dio mojih prsa iscrtavajući na njima najljepše melodije. Naglo sam ga uhvatila za prst i spustila pored njegovog tijela.
"Oprosti zanio sam se."
Pogled sam fiksirala na zori koja se upravo rađala i probijala svoje zrake kroz prozor. Još jedan dan borbe za opstanak.
A/N
Komentarišite kako vam se dopada radnja? Obzirom na moje raspoloženje mislim da će ova knjiga imati oko 15 nastavaka tako da..
☺️🍭.
