¢υρι∂ / ρ.נм ✔

5.dio

"I jesi učio?"- upitala sam Jimina kad sam sjela za klupu.

Već prvi sat imamo kontrolni.

"Ma kakvi. Zaspem odmah."-

"O Bože...ja ti neću pomogat, tako da mi se ne obraćaj."-

"Ma dajjj~ Nanyy~ Nanyy~ pomozi mi! Molim te! Je l' tako da hoćeš?"-treptao je i molio me osmjehom.

"Ne. Ti učiš za sebe, ja za sebe. Kakva mi onda korist što sam ti tutor?"-

"Baš se vidi da si štreberka."-okrenuo se na svoju stranu i zabio glavu u jaknu na stolu.

"Pft."-otvorila sam knjigu i zadnje minute provela učeći, dok profesorica nije došla.

***

Ostalo je zadnjih 15 minuta školskog sata, a meni još par pitanja.

Mislim da sam za sad dobro uradila.

"Nan."-Jimin me udarao nogom ispod stola.

"Neću ti pomoć."-šapljala sam.

"Samo ovo pitanje, za još koji bod"- pregledala sam ostatak njegovog kontrolnog.

Dobar dio je odradio, ipak nešto zna.

Približili smo se jedno drugom i nageli se da krenemo razmjenjivat odgovore.

"Kim Nayeon i Park Jimin."-došla je profesorica i uzela nam kontrolne.

"Kakvo je prepisivanje na mom satu? Dobro ti Jimine, ništa manje nisam mogla očekivat od tebe. Ali ti Nayeon?"-gledala sam prodrijernim pogledom.

"Izlazite vani. Popričat ćemo nakon sata."

Pokupili smo svoje stvari i izašli iz učionice.

"Ovo je sve tako tvoja krivica."-

"Jebe mi se za ovaj predmet. Tako i tako znam da ću dobit opet 0."-

"Ahhh, mrzim se."-naslonila sam se o zid.

"Mah, ništa sad. Idemo?"-

"Ma kud bi ti?"-

"Ostalo je još 15 minuta,ajmo na sladoled."-

"Jesi ti čitav? Rekla je da čekamo, ovdje!"-

"Za 5 minuta moremo pojest sladoled. A rekla je da pričamo nakon sata. K'o da je bitno?"-

"Očito tebi nije..."-

"Nisi zabavna."-uhvatio me za ruku i brzo povukao van škole.

Slobodnom rukom sam si štipala obraze jer sam bila sigurna da su crveni.

Grickala sam usnu i gledala ga s leđa. Čovječe, zašto si tako ljep?

Stali smo marketa blizu škole.

"Reci koji želiš."-

"Vanilija."-provalila sam, iako nisam htjela taj.

"Ne volim vaniliju."- na to sam samo podigla obrvu."Čekaj me tu."- ušao je unutra i za 30 sekundi se vratio s dva sladoleda od jagode.

"Hvala."-prihvatila sam sladoled koji mi je pružio.

"Aha. Duguješ mi jedanom."-

"Ipak mislim da smo kvit?"-

"Po čemu?"-već smo stajali u hodniku i čekali nastavnicu.

"Pa, učim te + zbog tebe ćemo dobit 0 bodova na testu. Duguješ mi-to jest, dugovao si mi,dok mi nisi kupio sladoled."-

Njemo me gledao.

"Štreberka."-rekao je i nastavio jesti sladoled , al sam ga nogom udarila u dupe.

Zacrvenila sam se kad sam skužila što sam napravila.

"Nany~"-pogledao me i smijao se. Krenuo me škakljati,a ja sam se smijala kao manijak.

Trudila sam se da sladoled držim podalje od nas, ali u tom trenu je nastavnica izašla iz učionice i njena košulja  je dobila tu poslasticu.

Oh crap...

"JESTE LI VI NORMALNI!!? ODMAH DA STE PRODUŽILI U RAVNATELJICE!"-

"Ispričavamo se."-rekao je Jimin, ja nisam imala teksta.

Zar sam ja postala takva buntovnica da upadnem u dva problema u jednom danu zbog Jimina?

"Ne brini, tim starim babama sve smeta."-vukao me za ruku i otišli smo u ravnateljice.

Bacili smo sladolede i čekali u njenom uredu, da se ona pojavi.

Nisam ništa govorila, kao da sam izgubila mogućnost govora. Nekako sam se nadala i da jesam, jer nisam htjela ništa govoriti, niti se pravdati.

"Jesi dobro?"- pitao me, a ja sam samo zagrila usnu.

Klimnula sam glavom i trudila se da ne zaplačem. Ja se pretvaram u neku zlicu, buntovnicu, zbog osobe koja mi se sviđa.

Zbog Jimina...